Očuvanje normalnog metabolizma i dobrog zdravlja

Gost današnje Hipokratije je magistar farmacije i prehrambeno sanitarni inženjer Dragoljub Pavlović, autor i formulator programa funkcionalne hrane Phytology Kardio Balans.
Metabolizam je izraz koji se koristi da bi se opisao skup svih hemijskih reakcija uključenih u održanje života ćelija i organizma kao celine. Uobičajena je podela metabolizma na dve kategorije:
Katabolizam tj. razgradnja molekula da bi se dobila energija i
Anabolizam tj. sinteza svih komponenti potrebnih za ćelije organizma.
Metabolizam je blisko povezan sa ishranom i namirnicama. Bioenergetika je izraz koji opisuje biohemijske ili metaboličke puteve i načine kojim ćelija mora dobiti energiju. Energija u više formi jedna je od vitalnih komponenti metabolizma.
Ishrana, metabolizam i energija. Ishrana je ključ metabolizma, a putevi metabolizma zavise od hrane koju razgrađuju da bi se proizvela energija. Ta energija je, s druge strane, neophodna telu da bi se sintetizovali proteini, nukleinske kiseline (DNK, RNK) i tako dalje.
Suštinski potrebne hranljive materije obezbeđuju energiju (kalorije) kao i neophodne hemikalije koje telo ne može samo sintetizovati. Hrana obezbeđuje mnoštvo različitih supstanci koje su suštinski važne za stvaranje, održavanje i popravljanje telesnih tkiva i za efikasno funkcionisanje tela. U ishrani su neophodne materije kao što su ugljenik, vodonik, kiseonik, azot, forfor, sumpor i još oko 20 drugih neorganskih elemenata. Glavni elementi su u ugljenim hidratima, mastima i proteinima. Uz to, neophodni su vitamini, minerali i voda.
Ugljeni hidrati i metabolizam. Hrana je snabdevač ugljenim hidratima u tri različite forme: skrob, šećer i celuloza (vlakna). Skrob i šećer su glavni i suštinski izvor energije u životima ljudi. Vlakna daju zapreminu hrani i obrocima. Telesna tkiva zavise od glukoze za sve aktivnosti, a hidrati i šećer stvaraju glukozu tokom varenja i drugim formama metabolizma. Ukupna akcija sagorevanja glukoze izražava se na sledeći način:

C6H12O6 + 6 O2 -----> 6 CO2 + 6 H2O + energija
Većina ljudi hrani se tako da im skoro polovinu obroka čine ugljeni hidrati, koji u hranu ulaze preko pirinča, žitarica, hleba, krompira, raznih pasta, makarona i slično.
Proteini i metabolizam. Proteini su glavna gradivna materija tkiva i tela. Oni su delovi svake ćelije u telu i pomažu u pravljenju strukture i funkcije hemoglobina kako bi prenosio kiseonik, ali i enzima kako bi izvršavali vitalne reakcije i beskrajno mnogo drugih funkcija u telu. Proteii su takođe veoma važni u snabdevanju azotom za genetički materijal DNK i RNK i za proizvodnju energije. Neophodni su u ishrani jer sadrže amino-kiseline. Od ukupno 20 amino-kiselina u telu nije moguće sintetizovati njih 8 i zato se one nazivaju esencijalnim amino-kiselinama.
Esencijalne amino-kiseline su: lizin, triptofan, leucin, izoleucin, fenilalanin, valin, tireonin i treonin.
Hranu sa najboljim kvalitetom belančevina čine jaja, mleko, soja, meso, zeleniš, cerealije i mahunarke (leguminize).
Mast i metabolizam. Masti su koncentrovani izvori energije. One po jedinici mase proizvode dva puta više energije od proteina ili ugljenih hidrata. Funkcije masti su da pomažu u pravljenju strukture ćelija; čine zaštitni sloj i izolaciju vitalnih organa; pomažu u apsorpciji vitamina rastvorljivih u masti: obezbeđuju rezerve energije. U esencijalne masne kiseline spadaju linoleinska, linilinska i arahidonska kiselina.One se moraju unositi hranom. Zasićene masne kiseline zajedno sa holesterolom učestvuju u formiranju aterosklerotičnih naslaga u krvnim udovima, pa i onih u mozgu i srcu.
Minerali i vitamini u metabolizmu. Minerali u hrani ne doprinose direktno energijskim potrebama, ali su važni u formiranju metaboličkih puteva. U telu ih ima više od 50, a od njih je 25 suštinski značajno. Kad nedostaju, daju specifične simptome. Vitamini su suštinska hemijska jedinjenja koja se ne mogu stvarati u telu i zato ih mora biti u hrani.
Metabolički putevi.Sve hemijske reakcije u organizmu organizovane su duž metaboličkih puteva. Osnovne hemikalije iz hrane transformišu se uz pomoć enzima u druge hemikalije. Enzimi su ključni u metabolizmu zato što podstiču reakcije za koje je potrebna energija. Enzimi deluju samo kao katalizatori i ne učestvuju sami u hemijskoj reakciji. Oni održavaju metaboličke puteve prilikom promena ćelijske okoline i signala sa drugih okolnih ćelija.
Metabolički sindrom je grupa zdravstvenih poremećaja koji se ispoljavaju zajedno i koji predstavljaju opasnost od srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa tzv. tip 2. Ta stanja odlikuju se povišenim krvnim pritiskom, povišenom koncentracijom šećera u krvi, viškom masti oko struka i enormno povišenim holesterolom i trigliceridima u krvi.
Kad neko ima jedan od ta tri poremerćaja, ne znači da je žrtva metaboličkog sindroma, ali znači da je u opasnosti od ozbiljne bolesti. Ukoliko se javi više poremećaja, raste opasnost od komplikacija kao što su dijabetes tip 2 i bolest srca. Metabolički sindrom je čest i u SAD i u Evropi - oko jedne trećine stanovništva. Ukoliko neko ima metabolički sindrom ili možda samo neku od njegovih komponenti, potrebna je bitna promena načina života kako bi se sprečila ili možda zaustavila pojava nekog ozbiljnog zdravstvenog problema. Većina poremećaja u vezi sa metaboličkim sindromom nema očigledne znake i simptome. Jedan znak koji je vidljiv jeste preterano veliki obim trbuha. Ukoliko je povišen šećer u krvi, mogu se pojaviti simptomi dijabetesa, poput učestalog mokrenja, stalnog osećaja žeđi i zamućenog vida.
O načinu očuvanja normalnog metabolizma i dobrog zdravlja govoriće nam naš dragi i uvaženi gost.

Emisiju priprema i vodi Momčilo B. Đorđević.