Humoristička emisija

Još otkad su u Srbiji postavljeni prvi semafori, više vozača prolazi na crveno, nego na zeleno svetlo.

Na vozače koji prolaze na zeleno, oni gledaju kao na nižu vrstu koja ne samo što ne zaslužuje da vozi, nego ni da živi.

Kad treba da prođe na zeleno, malobrojni normalni vozači moraju najpre da pogledaju levo, pa desno, kao kad idu peške, pa tek kad se uvere da nema nikoga, jer da ima taj bi prošao na crveno, mogu da produže i da forsiraju raskrsnicu.

Pa onda brzina.

Zapazio sam da kad neko u naseljenom mestu vozi maksimalnom dozvoljenom brzinom, od ostalih vozača dobija salve uvreda, zvučna upozorenja putem sirena, a često i batine, jer ih usporava.

Šta tek da kažemo za žmigavac.

Prosečan vozač u Srbiji će pre dobrovoljno da dá krv, nego da dobrovoljno dá žmigavac.

Doduše, zna da upali sva četiri žmigavca kad stane nasred ulice i tako zaustavi i tramvajski, i trolejbuski i automobilski saobraćaj.

Naši ljudi vole da teraju letnje gume zimi i da voze u suprotnom smeru, ali ne vole da vezuju pojas, ili, daleko bilo, da trezni sednu za volan.

Ne znam da li ste primetili, dragi moji, ali moglo bi se slobodno reći da većina vozača kod nas uopšte na zna da vozi.

Ali rešenje je na vidiku. To su autonomna vozila kojih u svetu ima sve više, a uskoro ih možemo očekivati i ovde.
Jedino što se u poslednje vreme i kod njih primećuje da prolaze kroz crveno, ne daju žmigavac i često znaju da promaše smer.

Autor teksta: Aleksandar Stojadinović

Muzički urednik: Snežana Stanojević