Neutralna Austrija izabrala ekstremnu Slobodarsku partiju

Čak dve trećine mladih u Srbiji doživljava stresna stanja, a polovina ima simptome anksioznosti. Mnogi zapadaju i u depresiju. Ovo je pokazalo istraživanje koje je sproveo Institut za javno zdravlje Batut. Šta tišti mlade u Srbiji i kako im pomoći, to su pitanja za profesorku Akademije za humani razvoj Tatjanu Milivojević.

Na Institutu za kardio-vaskularne bolesti „Dedinje“ u Beogradu, ove jeseni će biti održana tri velika međunarodna naučna skupa – početkom oktobra dva simpozijuma pod nazivom „Neurokard 2024“, a u novembru Drugi internacionalni simpozijum o postkovidu i sindromu teškog hroničnog umora. Taj sindrom je ozbiljna pretnja zdravlju i neretko dovodi do invaliditeta ako se ne leči na vreme. Reč je o važnoj oblasti medicine koja je donedavno nepravedno zanemarivana uprkos porastu broja obolelih. Takvu sliku poslednjih decenija uspeva da promeni jedan od organizatora i koordinatora predstojećih skupova prof. dr Branislav Milovanović, internista-kardiolog i neurokardiolog, šef Neurokardiološke laboratorije na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i predavač na ruskom Medicinskom fakultetu u Saransku, član Evropske akademije nauka i umetnosti i Borda ruskog i poljskog Udruženja za neinvanzivnu kardiologiju. Dr Milovanović je pre više od dve decenije uveo novu medicinsku disciplinu neurokardiologiju, po povratku sa edukacije u londonskoj Laboratoriji „Sent Meri“ kod profesora Kristofera Mateasa. O predstojećim simpozijumima i o sindromu postkovid i postvirusnog hroničnog umora sa profesorom doktorom Branislavom Milovanovićem je razgovarala koleginica Marina Stojadinović.

Urednik i voditelj: Ana Tomašević