Читај ми!

Mikroplastika - pretnja opstanku celokupnog života na zemlji

"Ja, ja nosim plastično odelo/ i plastika je moja hrana/ možda sam plastičan i ja" - pevali su "Idoli" još daleke 1981. i, ko zna, možda naslutili (ili znali) da će stihovi njihove pesme četrdesetak godina kasnije postati istina naših života, jer ne samo da živimo okruženi plastikom, koja je posle betona i čelika, najviše upotrebljavan materijal na svetu, već je ona i u nama. Reč je o mikroplastici koja nije neka specifična vrsta plastike, već bilo koji komad tog materijala manji od pet milimetara, koji opstaje u okruženju, posebno u vodenim ekosistemima gde dospeva iz različitih izvora. Kao pojam je u upotrebi od 2004. godine od kada se otprilike povećava i interesovanje nauke za probleme koje mikroplastika izaziva kod svih živih organizama, pa se danas uveliko zna da je, u različitim stepenima, sveprisutna, čak i kod fetusa u majčinoj utrobi, utičući negativno na DNK. U vremenu pred nama, predstoji velika borba sa problemom zagađenja mikroplastikom, a među prvim sistemskim potezima je odluka Evropske komisije o zabrani prodaje i distribucije proizvoda koji sadrže mikroplastiku koja je stupila na snagu 15. oktobra, što će najviše pogoditi proizvođače kozmetičkih proizvoda u koje se, zbog boljeg efekta, mikroplastika dodaje namerno. O tome koliki je značaj te odluke, kakvi će biti efekti i kada bismo mogli da ih očekujemo, kao i možemo li se makar nekako sami boriti protiv prisustva mikroplastike oko nas, ali i u nama, razgovaraćemo sa doktorkom bioloških nauka Sanjom Jeremić, zamenicom direktora Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu.

Danas se obeležava Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima, pa će naša gošća biti i Hristina Piskulidis, direktorka komunikacija organizacije ASTRA koja je predstavila redovnu godišnju analizu sudske prakse za krivično delo trgovina ljudima pod nazivom "Uznemirujući odraz društva“. Slučajevi koji se nađu pred sudom u Srbiji nisu mnogobrojni, ali su ilustrativan primer odnosa društva prema jednoj od najranjivijih grupa u sistemu, naročito ako imamo u vidu da se radi o poslednjoj instanci pravde, kojoj se žrtve koje uđu u sudski proces nadaju. Čućete više o tome koliko je ta pravda dostižna, koja je visina propisanih kazni i koje su mogućnosti za poboljšanje položaja žrtava trgovine ljudima u sudskim postupcima.

U "Magazinu na Prvom" i o:

- sportskom događaju "Veslaj i pobedi" koji na Adi Ciganliji, u susret Međunarodnom danu borbe protiv raka dojke, organizuje Veslački klub "Beodragons";

- prikupljanju donacija za organizovanje prvog državnog takmičenja srednjoškolskih bendova "Rock Serbika";

- izložbi "Mladi balkanski dizajneri - ovde i sada" koju posle velikog regionalnog konkrsa zajednički organizuju Klulturna organizacija "Mikser" i Šumarski fakultet u Beogradu, a sa koje će pet najuspešnijih inovativnih, održivih i fleksibilnih rešenja projekata za prostore u kojima se stanuje, radi, susreće ili zabavlja biti izrađeno i potom predstavljeno na najvećem svetskom sajmu nameštaja u Milanu sledeće godine,

- a najavićemo i veoma posebnu humanitarnu izložbu "Oslobođena tišina" mladog i posebnog umetnika Marka Petkovića u galeriji Pres centra u Beogradu.


Sa vama - Elizabeta Arsenović

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи