Garov

Nema boljeg lažova od lovca. Takav je bio i naš Mika Pavlov. Pavlovove avanture sa njegovim vernim garovom više su ličile na bajke nego na kakve istinite događaje. Lovci su imali običaj da se povremeno okupe na jednom proplanku pored sela, pa da ispod stare breze založe vatru, posedaju oko nje i pričaju o svojim najuspešnijim poduhvatima. Pavlov je uvek bio glavni propovedač. Onomad je drugovima govorio da je garov toliko vešt lovački pas da je jednom presudio 27 divljih gusaka. Njegov odličan njuh odveo ih je do skrivenih gnezda, a to što su se vratili u selo noseći samo jednu gusku, pravdao je rečima da je želeo da ostavi nešto i za druge lovce. Gladeći svoje crne brke, Pavlov je hvalio svog garova, koji mu je ležao uz nogu i mahao repom kao da potvrđuje ono što govori njegov gazda. Kako je jedan od drugova bio uveren da su garovljeve sposobnosti obična izmišljotina, zamolio je Pavlova da mu ga pozajmi za idući lov. Šta se potom zbilo, najbolje zna vlasnik obližnje farme gusaka.