Читај ми!

"Lepeza smrti" - Kragujevac 1941.

Masakr. Ili – pokolj. Dve reči za isti pojam: svirepo, masovno, neselektivno ubistvo onih koji nisu krivi, nimalo, i koji su potpuno bespomoćni – ne samo bez mogućnosti, nego i bez ikakave šanse da se odbrane. Dve reči, međunarodna i naša, za koje se ne zna koja više jezivo zvuči. Moglo bi se reći da im se značenje čuje već u zvučanju.

Gotovo izvesno da nema rata u istoriji civilizacije koji nije obeležio i neki pokolj nedužnih - dece, žena, staraca... običnih ljudi, oba pola i svih uzrasta... onih koji nisu hteli da ratuju, koji su želeli da borbe nikada nisu ni počele, a kada već jesu, želeći samo da prežive - radeći kako se može i živeći kako se mora.

Ratove bi bilo teško odrediti po svireposti, jer je i nju samu teško gradirati (šta bi uopšte značilo „mala svirepost"...). Ipak, neke se pamte duže i više od drugih. Početak Drugog svetskog rata na tlu naše zemlje obeležila je, kao najcrnje zlo zapamćena, naređena i sprovedena odmazda - sto za jednoga. Za svakog ubijenog vojnika nemačke okupatorske vojske, ubiti sto nedužnih ljudi, Za svakog ranjenog - pedeset. I ko je čuo, a mnogi nisu, da bi se to moglo desiti, da li je mogao da veruje da će tako zaista i biti?

Kako su stanovnici sela Grošnica, Mečkovac i Maršić, između Gornjeg Milanovca i Kragujevca, tog oktobra 1941, mogli da znaju da ih okupator isteruje iz domova, hvata po dvorištima i njivama i zatim strelja na stotine zato što je koji dan pre toga stradalo 10, a ranjeno 26 nemačkih vojnika? A bio je to samo, i nažalost, uvod u masakr u Kragujevcu 20. i 21. oktobra, kada je, zbog istog, glavom platilo gotovo tri hiljade: trgovaca, zanatlija, radnika, seljaka i - đaka.

Zato je oktobar u Kragujevcu do danas, a sigurno i zauvek, ostao zavijen u crno. I tih, posebno tih par dana oko godišnjice stradanja. Skupljen ne samo u minut ćutanja žrtvama u Šumaricama, nego u, za mnoge, zaustavljeno vreme koje postoji u sećanju potomaka, ali ne i u izgovorenim rečima među članovima porodica stradalih. Jer je to iz one dobro poznate kategorije događaja i iskustava koje straje u samo tri reči - ne povratilo se.

Ni kamen ne govori, ali postoji i stoji u spomenicima u Spomen-parku „Kragujevački oktobar" još od 1953. godine. I svojim mukom, ali i velelepnošću ne da da se zaborave dani stradanja i bola. Baš tamo smo srele antropologa Viktora Bejatovića, koji se bavio istraživanjem tragičnih događaja u Kragujevcu 1941. i koji je svoja naučna saznanja o tome 2018. pretočio u kjnigu „Lepeza smrti". Iz poštovanja prema stradalima i svima njihovima koji će zauvek živeti u senci te lepeze, priču o masakru u Šumaricama zabeležile Elizabeta Arsenović i Mirjana Nikić.



Којекуда Којекуда

Autor:
Аутори: Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић

Емисија Радио Београда 1 која ће вас, баш како јој и назив говори, водити од Келебије до Медвеђе, од Бајине Баште до Неготина - у сеоца и градове, у прошлост и будућност, у стварно и могуће. [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње