Šta reče?!

U Muzeju nauke i tehnike u Beogradu nedavno je održan jedan, po mnogo čemu specifičan koncert. Kada biste čuli samo audio zapis sa koncerta, sigurno biste pomislili pa dobro, orkestar izvodi neko delo i šta je tu neobično? Ali kada biste tonu dodali sliku, videli biste scenu na kojoj su samo dirigent i pevač. A gde je onda orkestar koji čujemo? E, pa orkestar čujemo zahvaljujući muzičkoj tehnologiji Symphonova koja integriše napredni hardver i softver oponašajući zvuk i iskustvo simfonijskog orkestra. Tvorac ovog inovativnog sistema je Šeli Kac, čovek koji se može pohvaliti višestrukom karijerom dirigenta, pijaniste i pronalazača u oblasti muzike. Imali smo tu privilegiju da nam maestro Kac veoma strpljivo i pojednostavljeno, mada tema nije nimalo jednostavna, objasni kako Symphonova tehnologija funkcioniše. Kakve prednosti ona donosi dirigentima, muzičarima, kompozitorima, na koji način im olakšava vežbanje ali i stvaranje? Kako pomaže da, na primer, jedno opersko delo, bude izvedeno u bilo kom mestu, bilo kom prostoru, gde to inače ne bi bilo izvodljivo i da uz sve to, taj prostor poprimi zvuk koji je pravi i dobar za izvođenje ovakve muzike? Da li ovakva tehnologija osiromašuje ili produbljuje mogućnost za ljudsku kreativnost u digitalnom domenu, postaju li umetnici njegove ili on njihov sluga? Ako bismo se, u okviru ove teme, pozabavili i jezikom i značenjima nekih pojmova, sasvim je legitimno postaviti pitanje - kako bi neki pojmovi čije značenje danas nepogrešivo poznajemo, poput orkestar, instrument, opera, muzičar, u budućnosti, baš zbog upotrebe tehnologije, mogli da redefinišu svoja značenja i da, kada ih neko izgovori, zamislimo nešto potpuno drugačije u odnosu na sliku koju imamo sada?

Sa vama su Ivana Vesić i Miodrag Stošić.