Najskuplji grad za život u 2026. godini

Prema najnovijoj rang-listi platforme Nambijo, švajcarski Cirih je najskuplji grad za život na svetu. Analiza, koja upoređuje troškove života u gradovima širom sveta na osnovu podataka više od 600.000 korisnika, pokazuje značajne razlike i otkriva kako se drugi gradovi pozicioniraju na listi.

Најскупљи град за живот у 2026. години

Švajcarski gradovi vode na listi najskupljih gradova za život u 2026.

Prema najnovijoj rang-listi platforme Nambijo, prvih šest mesta na listi najskupljih gradova za život zauzimaju švajcarski gradovi. Na vrhu se nalazi Cirih, a slede Ženeva, Bazel, Lozana, Lugano i Bern.

Među deset najskupljih gradova na svetu nalaze se i tri američka grada: Njujork je na sedmom mestu, Honolulu na devetom, a San Francisko na desetom. Rejkjavik, glavni grad Islanda, zauzima osmo mesto.

Indeks troškova života

Na osnovu različitih parametara, indeks troškova života za 2026. pokazuje da život u nekim gradovima postaje sve bliži luksuzu. Podaci više nisu samo kuriozitet za strance ili nomade u potrazi za boljim poslom, već ekonomski signal koji kreatori politike, institucionalni investitori, stratezi za nekretnine i suvereni fondovi ne smeju ignorisati.

Cirih, sa indeksom blizu 120 u poređenju sa Njujorkom na nivou 100, potvrđuje svoju poziciju najskupljeg urbanog centra na svetu. Ovo je rezultat namernog ekonomskog dizajna: Švajcarska ograničava ponudu stanova kroz zonsku disciplinu, čuva radna mesta kroz politiku konsenzusa i održava kupovnu moć kroz jak frank. Rezultat je grad koji funkcioniše kao globalni „sef“.

Ženeva, Bazel, Lozana, Bern i Lugano grupisani su blizu vrha indeksa, što odražava političku ekonomiju koja toleriše visoke cene kao kompromis za institucionalno poverenje, pouzdanu infrastrukturu i dugoročnu fiskalnu stabilnost.

Sjedinjene Države: visoki troškovi bez strukturalnog jastuka

Američki gradovi među najskupljima imaju drugačiju dinamiku. Njujork „usidrava“ indeks, dok San Francisko, Honolulu i Sijetl nastavljaju da rastu. Glavna razlika nije apsolutni nivo troškova, već njihova krhkost: troškovi stanovanja rastu brže od plata, zdravstvena zaštita je pretežno privatna, a javni prevoz i briga o deci su neujednačeni i često regresivni.