Zašto su Holanđani izgubili glavu za golfom

Jan van de Minkeles je 25-godišnjak iz sela Andel u Holandiji i nikada sebe nije zamišljao kao golfera. Međutim, Jan je stigao do nivoa da sada drži časove i samo je jedan od mnogih holandskih golfera koji uživaju u ovom sportu koji je bio asocijacija na klubove sa strogim izborom članova i uštogljenim dres kodom.

Podaci Kraljevske holandske golf federacije (NGF) pokazuju da je broj golfera u zemlji porastao na skoro 430.000 ljudi.

Zatvoreni klubovi otvorili svoja vrata svima

Boreći se za nove poklonike sporta, pokrenuli su, pre dve godine, nacionalnu kampanju „Dobro došli u klub“ kako bi podstakli više žena i mlađih golfera starosti između 25 i 50 godina da im se pridruže.

„Imamo prelepu zelenu tajnu na terenu za golf, ali ljudima ne govorimo dovoljno o njoj. Slika koju mnogi imaju o golfu je da je to sport za starije muškarce u crvenim pantalonama, kao i da morate biti izuzetno bogati da biste se bavili njim, ali to zapravo nije slučaj u Holandiji“, objašnjava Niki Vijnen, portparolka NGF-a.

Više mlađih ljudi u golfu je cilj holandskog golf kluba „Almkrik“, gde su vlasnik Hans Šap i direktor Joris Sloten ljudi „u zlatnom dobu“, ali sa misijom da približe ovaj sport ljudima, ali su vođeni i željom za komercijalnim uspehom.

Sloten objašnjava da su se holandski klubovi razvili sa strukturom udruženja, koju vode njihovi članovi, ali da to sada znači da neki ljudi plaćaju za mogućnost neograničene igre i ne koriste je, dok je izlazak na teren skuplji za amatere koji tek povremeno dolaze.

„Nemamo dres kod, ljudi šetaju u normalnoj odeći i atmosfera je neformalna. Naš moto je Gewoon gezellig – Samo dobra zabava“, kaže Sloten.

Šta mlade sprečava da zavole golf?

Šap je kupio ovaj klub 2018. godine, a još 23 su pod njegovom upravom. Za to mu je potrebna impresivna flota od 380 mašina za košenje kako bi trava na svim terenima bila lepo pokošena.

Pozvao je Sloutena da otkrije „zastrašujuće“ faktore koji su sprečavali mlade ljude da uđu u golf klubove i popune mesta koja su ostala upražnjena nakon smrti članova.

Neke od promena koje su uvedene odnose se na model plaćanja zasnovan na kreditima, pristupačne časove sa besplatnim iznajmljivanjem opreme i restoran gde su svi dobrodošli.

„Svi koji dobijaju isto, a plaćaju manje misle da je to fantastično. Postoji mala grupa koja mora da plati više ili da ode, ali to je pet do 10 odsto korisnika“, istakao je Šap.

Prema njegovoj oceni, još važnije je to što se atmosfera promenila, uprkos tome što elitni klubovi Donalda Trampa nastavljaju da golfu čine medveđu uslugu.

„Pre trideset godina, kada bih rekao da održavam terene za golf, ljudi bi me čudno gledali i govorili da je sve to za ljude u karo pantalonama i snobove. Ali sport je postao pristupačniji. Tramp je upravo suprotnost od onoga što želimo da izrazimo“, objašnjava Šap.

Dr Endrju Mari, stručnjak za uticaj sporta i vežbanja sa Univerziteta u Edinburgu, kaže da ako se izuzme opasnost da vas loptica za golf udari u glavu, ovaj sport ima brojne pristupačne zdravstvene koristi.

„Može da se dopadne svima i bez obzira na nivo kondicije. Dokazi su dosledni i sve ih je više da golf pruža zdravu fizičku aktivnost, boravak u prirodi i izloženost društvenim vezama, što omogućava duži životni vek i smanjenje mnogih fizičkih i mentalnih zdravstvenih stanja“, naglasio je dr Mari.

Novi izgled ljubitelja golfa – tetovaže, bejzbol kačketi i šortsevi 

U maloj zemlji poput Holandije, svi mogu imati koristi od boravka u prirodi, kaže Džon Ot, prijatelj vlasnika golf terena „Blajenbek“, koji se borio protiv manjeg interesovanja za ovaj sport tako što je otvorio Muzej golfa i pejzaže Limburga učinio dostupnim šetačima, turistima i ljubiteljima prirode.

„Piter van Aferden, holandski učitelj latinskog, napisao je 1545. godine malu knjigu, Tyrocinium Linguae Latinae, koja opisuje pravila golfa koja i danas važe. Naravno, pravila se moraju poštovati, tako da se igra ne sme menjati. Ali ako se to ne uradi, nismo naišli ni na kakav pravi otpor“, ukazuje Džon Ot tvrdeći da je golf prvi put dokumentovan u tom delu sveta.

U golf klubu „Almkrik“ tereni za golf i restoran su puni, a tetovaže, bejzbol kačketi i kratki šortsevi zamenili su uštogljene odevne kombinacije.

„Ne vidim golf, već prirodu, ptice i zečeve. Svi su dobrodošli – nimalo nije elitistički“, rekla je 65-godišnja Karin Lanhar iz Etena, koja je nedavno počela da igra, ali, kako kaže, planira da nastavi i to bar još 20 godina.