Zašto neki ljudi misle da je pijenje urina dobro za zdravlje

Meksički bokser Huan Manuel Markez praktikovao je terapiju urinom pre borbe protiv Flojda Mejvedera Mlađeg 2009. (izgubio je). Nekadašnji indijski premijer Morardži Desai tvrdio je da dnevna čaša urina može biti lek za mnoge bolesti i da doprinosi dugovečnosti.

O kakvoj „terapiji“ je reč? U pitanju je urofagija, takođe poznata kao urinoterapija, što je zapravo praksa pijenja urina.

Bez obzira da li je urin vaš, tuđ ili čak dobijen od životinje, neki ljudi piju mokraću hiljadama godina smatrajući je lekovitom. Većina tvrdnji o terapiji urinom zasniva se na anegdotama ili drevnim tekstovima bez čvrstih naučnih dokaza koji podržavaju prednosti terapije urinom.

Međutim, postoje dokazi koji pokazuju da pijenje urina ima brojne zdravstvene rizike.

Dajpa Kamdar, koja je predavač farmaceutske prakse na Univerzitetu Kingston, kaže da se u indijskoj ajurvedskoj medicini, urin koristio za lečenje astme, alergija, probavnih smetnji, bora, pa čak i raka.

Rimski pesnik Katul verovao je da urin pomaže u izbeljivanju zuba, verovatno zbog sadržaja amonijaka.

Urin se koristi i kao test za dijabetes, nekada davno, lekari su isprobavali ukus urina da bi proverili koliko je sladak i davali dijagnozu. Danas, naravno, imamo trake za testiranje urina za proveru glukoze u urinu.

Britanski naturopata Džon V. Armstrong je 1945. objavio knjigu pod nazivom Voda života: Traktat o terapiji urinom. Tvrdio je da ispijanje sopstvenog urina i umasiravanje u kožu može izlečiti teške bolesti.

Istorijski gledano, ispijanje mokraće za lečenje bolesti možda je imalo smisla zbog nedostatka medicinskih alternativa. Ali, kao što pokazuju primeri navedenih poznatih ličnosti, ta praksa se i danas poštuje.

Prijavljeni su i slučajevi korišćenja urina za lečenje epilepsije kod dece u Nigeriji. Postoji i kinesko udruženje za terapiju urinom gde tvrde da pijenje i pranje urinom može izlečiti zatvor i rane na koži.

„Urin ima ulogu da telo oslobodi nečistoća, uglavnom se sastoji od vode (oko 95%) i nekoliko drugih jedinjenja, uključujući ureu (2%), koju stvara jetra nakon razgradnje proteina u telu, kreatinin, koji ostaje od procesa oslobađanja energije u mišićima, i soli. Dakle, ako je urin samo „otpad“, kako bi njegovo pijenje moglo biti korisno, pita se Kamdarova.

Reciklaža viška vitamina?

Bubrezi deluju kao regulatori – ne samo da bi se otarasili toksina, već da bi uklonili sve što im nije potrebno. Na primer, višak vitamina koji telu nije potreban nalazi se u urinu.

„Pijenje urina znači da se ovi vitamini i minerali recikliraju umesto da se rasipaju, a to važi i za hormone, proteine i antitela koja se mogu naći u urinu. Međutim, malo je verovatno da će količine ovih supstanci u čaši urina biti dovoljne da bi bile korisne, a vitaminski dodataci su mnogo efikasniji“, objašnjava Dajpa Kamdar, predavač na „Kingstonu".

Neki zagovornici terapije urinom veruju da on može pomoći u prevenciji alergijskih reakcija i kontroli autoimunih stanja. Antitela u urinu, prema nekim tvrdnjama, trebalo bi da ojačaju imuni sistem.

Danas neki ljudi uključuju urin u proces čišćenja i detoksikacije organizma – i tvrde da kontinuirano pijenje urina dovodi do čistijeg sledećeg urina, tako što uklanja toksine i dovodi do boljeg opšteg zdravlja.

Međutim, ne postoje naučni dokazi koji bi podržali bilo koju od ovih tvrdnji, rekla je Kamdarova. Neki uticajni ljudi na društvenim mrežama tvrde da urin ima lekovita svojstva i da pijenje ili nanošenje na kožu može pomoći kožnim oboljenjima kao što su akne i infekcije.

„Kao što je pomenuto, urin sadrži ureu, koja se često dodaje proizvodima za negu kože kao hidratantna krema. Ali koncentracija ureje u urinu verovatno neće biti dovoljno visoka da ima ovaj efekat“, ističe Dajpa Kamdar, predavač farmaceutske prakse na Univerzitetu „Kingston“.

Urin takođe sadrži dehidroepiandrosteron, steroidni hormon koji proizvodi telo i čiji nivo opada sa godinama, a koji se prodaje kao sastojak preparata protiv starenja – ali nema dovoljno podataka koji bi pokazali njegovu efikasnost.

Rizična praksa i nedostatak dokaza

Neki zagovornici terapije urinom smatraju da je urin sterilan. Međutim, istraživanja su otkrila da urin prirodno sadrži nizak nivo bakterija, a istraživanja pokazuju da te bakterije mogu dodatno kontaminirati urin kada napusti telo.

Pijenje urina, dakle, može uneti bakterije i toksine u creva i potencijalno izazvati dalje bolesti poput stomačnih infekcija, upozorava Dajpa Kamdar.

Urin postaje koncentrisaniji kada se ponovo konzumira – bubrezi će možda morati da rade više da filtriraju višak, što ih dodatno opterećuje. Bubrezima je potrebna čista voda za obradu ovih soli.

Proces pijenja urina tako ubrzava dehidraciju – slično je ispijanju morske vode. Neki lekovi, kao što su penicilinski antibiotici ili lekovi za srce, takođe se izlučuju urinom, pa se pijenjem urina može izazvati nakupljanje toksičnih nivoa ovih lekova u telu.

Zvanične medicinske zajednice ne podržavaju terapiju urinom jer joj nedostaju naučni dokazi. Malo je verovatno da će ispijanje male količine urina biti štetno. Ali za ozbiljne i efikasne terapije naučnih dokaza nema“, rekla je Dajpa Kamdar, predavač farmaceutske prakse na „Kingstonu“.