I psi imaju ekološki otisak (šapu) koja podržava standarde ljubimca – šta to znači

Naši voljeni psi kućni ljubimci imaju daleko veći, pa i zabrinjavajući uticaj na divlje životinje i životnu sredinu nego što mislimo. U novom istraživanju, Bil Bejteman, profesor bihejvioralne ekologije i Loren Gilson, istraživač-saradnik sa Univerziteta Kartin, analizirali su potencijalne negativne efekte, odnosno – štetu koju nanose kućni ljubimci, uz predloge o tome, šta se može učiniti po tom pitanju.

Psi su predatori. Oni hvataju mnoge vrste divljih životinja i mogu ih povrediti ili ubiti. Njihov miris i izmet plaše manje životinje. Zatim, tu su i ogromni ekološki troškovi hranjenja ovih mesoždera.

„Naravno da volimo naše pse kućne ljubimce, ali sve to ima svoju veoma realnu cenu. Moramo to da prepoznamo i preduzmemo korake da zaštitimo divlje životinje tako što ćemo privezati ili obuzdati naše životinje", navodi se u studiji.

Predator u vašem domu

Psi su pripitomljeni vukovi, odgajani da budu poslušniji i izuzetno su osetljivi na ljude. Ali oni su i dalje – predatori.

Psi koji su kućni ljubimci odgovorni su za više prijavljenih napada na divlje životinje nego mačke, prema podacima brojnih centara za brigu o divljim životinjama.

Procenjuje se da je na Novom Zelandu jedan odbegli kućni ljubimac ubio do 500 smeđih kivija od ukupne populacije od 900 tokom perioda od pet nedelja.

Kada se skinu sa povoca, psi vole da jure životinje i ptice. Ovo može izgledati bezopasno. Ali to gonjenje može iscrpeti umorne ptice selice, prisiljavajući ih da koriste više energije. Psi mogu da ubiju mlade ptice koje se gnezde blizu obala u vlažnim staništima, uključujući ugrožene vrste.

„Samo prisustvo pasa neretko plaši mnoge druge životinje i posebo ptice. Čak i kada su na povocu, lokalne divlje životinje su u stanju pripravnosti. Ovo ima merljive negativne efekte na obilje i raznolikost (biodiverzitet) ptica širom šumskih područja u istočnoj Australiji.

S druge strane, u Sjedinjenim Državama, jeleni su budniji i trče brže i dalje ako vide čoveka sa psom na uzici nego samog čoveka. Nekoliko vrsta sisara u Sjedinjenim Državama doživljavalo je pse sa ljudima kao veću pretnju od kojota", navode Bejteman i Gislonova.

Psi čak i ne moraju biti prisutni da bi bili loši za divlje životinje. Oni svojim mirisom obeležavaju drveće i stubove svojim urinom i ostavljaju izmet na mnogim mestima. To deluje kao upozorenje za mnoge druge vrste životinja.

Istraživači u SAD otkrili su da su životinje poput jelena, lisica, pa čak i drugih pasa izbegavale područja u kojima su psi redovno šetali u poređenju sa zonama gde je zabranjeno šetati pse, a sve zbog tragova koje su ostavljali.

Održavanje zdravlja pasa takođe ima cenu

Lekovi koje koristimo da očistimo naše pse-kućne ljubimce od buva ili krpelja mogu da traju nedeljama na krznu i da se isperu kada urone u potok ili reku. Ali neki od ovih lekova imaju sastojke koji su veoma toksični za vodene beskičmenjake, što znači da mogu imati negativne efekte po živi svet.

Istraživači su otkrili da neke vrste ptica sakupljaju pseće krzno da oblože svoja gnezda, što može dovesti do manjeg izleganja jaja i većeg broja mrtvih mladunaca.

Onda je tu izmet. U SAD ima oko 90 miliona pasa kućnih ljubimaca, dok Velika Britanija ima 12 miliona, a Australija šest miliona. Prosečan pas deponuje 200 grama fecesa i 400 mililitara urina dnevno. Ovo se prevodi kao metrička tona izmeta i 2.000 litara urina tokom 13 godina prosečnog životnog veka.

Ovakva vrsta otpada može doprineti zagađenju azotom u vodenim tokovima, promeniti hemijsku strukturu zemljišta i čak proširiti bolesti na ljude i druge divlje životinje. Više od 80 procenata patogena koji inficiraju domaće životinje zaraze i divlje životinje.

Psi uglavnom jedu meso i mesne prerađevine, što znači da se milioni krava i pilića uzgajaju samo da bi nahranili naše ljubimce. Hranjenje pasa dovodi do emisija štetnih gasova i pravi, poput „zelenog ljudskog otiska" – „otisak šape“, što podrazumeva, kako su naučnici izračunali, korišćenja zemljišta dvostruko većeg od Velike Britanije.

Ljudi vole svoje pse. Uvek su srećni što nas vide. Njihovo druženje čini nas zdravijim, telom i umom. Mnoge farme ne bi mogle da funkcionišu bez radnih pasa. Zbog svega toga, možda je malo teže da priznamo da psi mogu biti štetni. Oni su životinje, sa prirodnim instinktima, kao i instinktom da nam udovolje koji su dobili pripitomljavanjem.

„Kada izaberemo da imamo psa kao ljubimca, takva odluka mora da nosi odgovornosti. Biti dobar vlasnik psa znači brinuti ne samo o životinji koju volimo, već i o ostatku prirodnog sveta", upozorili su autori studije o negativnom uticaju pasa na živi svet, Bil Bejteman i Loren Gilson.