Regulisanje radnog statusa digitalnih nomada – još jedan ključ za veći životni standard

Njih zakon prepoznaje kao turiste, mada put ne koriste samo za odmor već pre svega za posao. Digitalni nomadi najčešće dolaze između aprila i oktobra, zadržavaju se u proseku dva i po meseca, i troše znatno više od klasičnih turista. Nakon što je im nekoliko godina bila u vrhu poželjnih destinacija, Srbija pada na toj listi.

Nakon Sankt Peterburga, Montevidea i Tbilisija, Vitali je svoj posao softverskog inženjera nastavio u Srbiji. Tražio je zemlju u kojoj će se najlakše prilagoditi. Zbog kulture, jezičke srodnosti i već pristiglih sunarodnika, izabrao je Beograd.

„Beograd ima dosta talenta i ljudi su programerski vrlo dobri“, rekao at-ti stručnjak Vitali Sergeev, a na pitanje o tome kako je objast kojom se bavi zakonski uređena u smislu registrovanja i osiguranja, kaže: „Sve radi ali je dugo i skupo“.

Sve je skuplji i život u srpskoj prestonici. I to je jedan od razloga zašto je Beograd sa 19. pozicije u avgustu 2023. pao na 172. na globalnoj Nomadlisti.

Razlozi su i zagađenje vazduha i pušenje u zatvorenim prostorima. Dodatni problem predstavlja i zakonska regulativa koja ne prepoznaje digitalne nomade kao posebnu kategoriju.

Ispred Beograda, na listi su Niš, na 53. mestu, i Novi Sad, na 66. mestu. Iz regiona najbolje su rangirani Temišvar, Ljubljana i Rijeka.

„Digitalnim nomadima je jako bitna ekologija i zamerili su tu ekološku stranu Beograda. Pogađa ih i regulativa koja ih ne prepoznaje u meri u kojoj bi trebalo. Jako je važno da se strateški pristupi digitalnim nomadima. To su aj-ti stručnjaci koji su jako dobro plaćeni i kada dolaze u Srbiju, podižu nam životni strandard“, objašnjava Marko Vučetić iz Srpske aj-ti asocijacije.

Procene su da će u svetu do 2035. godine milijardu ljudi raditi poslove koji neće biti vezani za kancelariju.

Uz domaće, dolazak inostranih visokotehnoloških stručnjaka čini Srbiju privlačnijom za investitore.

Upućeni kažu treba se više okretati i izvoziti usluge azijskom tržištu.

„Nastup na regionalnom, domaćem i evropskom tržištu, a u perspektivi treba razmisljati o zemljama Dalekog istoka da budu budući kupci i koriscnici naše pameti, jer mi izvozimo u stvari pamet kada govorimo o aj-ti sektoru“, izjavio je Aleksandar Mastilović, ekspert za digitalnu transformaciju.

Prošle godine izvoz domaćeg IKT sektora, koji zapošljava više od 155.000 ljudi, iznosio je 4,1 milijardu evra. Uz regulisanje radnog statusa digitalnih nomada, te brojke bi bile i veće.