Ko se jednom doseli u Beograd, tu i ostaje

Ko jednom dođe u Beograd, ostane zauvek, tvrde mnogi. Za neke Beograđane, oni su došljaci, a kada se vrate u rodni kraj, kažu im da su Beograđani.

Beorgad i rodni kraj deli jedan kofer napunjen osnovnim – ambicijama, šansama, nadama, strahom, nesigurnostima, nedostajanjima.

Promena sredine jedna je od najstresnijih stvari u životu. U toku jedne godine više od 100 hiljada ljudi u Srbiji promeni svoje prebivalište, Tačnije, trajno se preseli iz jednog mesta u drugo. Karta u jednom smeru najčešće se kupuje za Beograd.

Ne vole ga svi u početku. Moramo da se prilagodimo. Prvo pitamo gde se nalazi neka ulica ili na kojoj stanici treba da izađemo. Upoznaješ novi komšiluk. Sve je predaleko, jer si navikao da svuda stigneš peške za 15 minuta.

Ovde dan brzo prolazi, radno vreme dugo traje. Košava je gora od kiše i vrućine. Za one koji nisu rođeni u Beogradu, Beograd nije dom, već kuća i brzo ga zavole – kad se zaljube, nađu posao, polože ispit, ušuškaju se u kafić, nađu prodavca na pijaci.

Beograđani često kažu da njihov grad pruža ruke svima, ali mora i da mu se uzvrati. Ulice su šarmantne i nostalgične. Beograd je gostoljubiv i otvoren.

Prema poslednjem popisu u Beogradu živi tačno 1.681.405. Više od polovine su došljaci. Prema poslednjim podacima iz 2023. godine u Beograd se doselilo više od 150.000 stanovnika.

Mladi najviše dolaze u Beograd. Prvi susret sa ovim gradom mnogi su imali u ranim dvadesetim. I već kad su dolazili, znali su da će zauvek ostati.

Nekome je ovaj grad ponudio više za porodicu, karijeru. Podaci pokazuju da je za 10 odsto više doseljenih žena nego muškaraca. A kad se doseljavamo, često nesvesno biramo naselje koje je bliže rodnom mestu. Ne mora na njega da liči, ali svi se trudimo da stovrimo atmosferu kao da smo tu odrastali.

Svaki grad u kome živiš i dobro ti je, prirodno, postaje tvoj. A Beograd je grad mogućnosti.