Razmišljanje o sadašnjosti kroz modu – izložba „Nezaboravna. Hipermoda“ u Rimu

„Za ženu je najlepši odevni predmet zagrljaj muškarca koji je voli. U slučaju da niste te sreće, postojim ja“, reči su Iv Sen Lorana. Misao i danas veoma aktuelna, iznad svega romantična, ali savremeno društvo modu sve više percipira kao profit, način življenja, mišljenja, hirovitost.

Uostalom, moda je ženskog roda, dakle kapriciozna, nepredvidiva. Maštoviti eksponati svetskih brendova potvrđuju da je moda rotacija mogućeg, ali nikada se ne vraća na početnu tačku, već stvara beskonačnu spiralu kreativnosti.

„Moda je memorijalna, jer se sa jedne strane oslanja na prošlost, koja je za dizajnere, posebno velikih modnih kuća, bogato nasleđe, neiscrpni bezdan za kreiranje novih, budućih kolekcija. To modu čini magičnom, za pamćenje, vanvremenskom. S druge strane, moda je deo naše memorije. Mobilni telefoni predstavljaju lični modni arhiv, koji svako od nas oblikuje na određeni na način“, navodi kustoskinja Marija Luiza Friza.

Prvobitna modna uloga da pokrije telo, a otkrije ličnost i socijalnu pripadnost, mutirala je u otkrivanju i tela i ličnosti. Besomučnim praćenjem mode, zapravo jasno stavljate do znanja da ne znate ko ste. Jer prava moda je stil, originalnost koja ne pozira, elegancija koja zrači, a detalji vas odaju. Konstanta u spirali kreativnosti pored večne male crne haljine je blu džins.

Teksas garderoba je vanvremenska, bez godišta, neprikosnovena, zahvaljujući spoju jednostavnosti, ekspresije, seksepila, ležernosti.

Moda nije samo garderoba za ogrnuti telo. Moda je ogledalo društva u kome živimo. Instrument kojim komuniciramo, kritikujemo, provociramo, ignorišemo određene pojave u društvu. Zato svaki model predstavlja ispisanu stranu kolektivnog dnevnika koji nam otkriva šta jesmo i šta bismo mogli da postanemo.