Kako da budete fokusirani poput vozača Formule 1

Skoro dva sata, vozač Formule 1 treba da se kreće kroz krivine pri brzini od preko 300 kilometara na sat, u kokpitu u kome temperatura dostiže i 60 stepeni Celzijusa.

Trka se može dobiti i izgubiti u deliću sekunde, a prilike za katastrofu su konstantne.

Većini nas nije potreban fokus na nivou vozača Formule 1 da bismo preživeli dan. Ali svi se borimo sa ometanjem – a tehnike koje vozači koriste da optimizuju svoje performanse mogu pomoći svima da budu usredsređeniji i efikasniji u svim vrstama situacija.

Vozač tima „Meklaren“ Formule 1, Oskar Pjastri i sportski psiholozi i stručnjci za pažnju, za Njujork tajms su otrkili par trikova koji vozačima pomažu da ostanu na pravom putu.

Unapred vizualizujte važne izazove

Vozači Formule 1 koriste simulatore i mentalne probe pre trke tako da kada voze mogu da se fokusiraju na vožnju, umesto da se pitaju šta ih čeka kod sledeće krivine.   

„Polazimo od jednostavne pretpostavke da mnogo planiranja i vežbe i proba čini stvari automatizovanijima“, navodi Robi Anderson, sportski psiholog koji radi sa više vozača F1. Trkači vizualizuju opcije, a zatim vizualizuju da rade najpovoljniju opciju nekoliko puta, sve dok im ne postane automatska.

Pjastri kaže da provodi oko jedan dan trenirajući u simulatoru pre svakog događaja, kako bi dobio osnovnu predstavu o tome šta da radi i gde.

Najefikasnija vrsta vizualizacije treba da predstavi situaciju što je moguće realističnije, napominje dr Anderson. „Pokušavate da izaberete ključne senzorne informacije – osećaj volana, rastojanje od vašeg automobila.“

Istu stvar možete da uradite kada se pripremate za prezentaciju ili intervju za posao tako što ćete stvoriti mentalnu sliku onoga što ćete videti dok gledate sa govornice ili osobe koja će vas intervjuisati. Ideja je da se „stavite u perspektivu iz prvog lica u datom trenutku“, ističe dr Anderson.

Prepričajte sebi ceo scenario

Dr Anderson trenira vozače da koriste samorazgovor kako bi im pomogao na stazi. Ovo može biti poučno ili motivaciono. To može biti lična mantra ili podsetnik, da na određenoj krivini „udahnete“.

„Ako nemate pripremljene ove korisne jezičke znake, mozak će raditi sa podrazumevanim samogovorom, što nije uvek od pomoći“, upozorava dr Anderson. Negativne instrukcije („Ne prilazi ogradi“ ili „Nemoj da smanjuješ ugao“) su posebno samopogubne, jer je ono što želiš da izbegneš već u tvojoj glavi. „Ako sebi kažete: 'Nemoj da misliš na ružičastog slona', on će se odmah stvoriti.“

Probe pre trke takođe mogu funkcionisati kao vrsta treninga svesnosti, koji je povezan sa umerenim poboljšanjima pažnje, izvršne kontrole i kognitivne fleksibilnosti.

Baš kao što ljudi koji meditiraju nauče da preusmere pažnju na svoj dah, vozači Formule 1 vežbaju ostajući fokusirani na sve aspekte svoje vožnje, „i čim im pažnja odstupi, oni je povlače nazad“, objašnjava Danijel Smilek, profesor psihologije koji vodi Laboratoriju za vizualizaciju i pažnju na Univerzitetu Vaterlo u Kanadi.

Budite spremni na iznenađenja

Trke su „prepune stvarima koje ne možete da kontrolišete“, napominje Pjastri. „Bilo da se radi o performansama vašeg automobila, zaustavljanju u boksu, vremenskim prilikama, šta drugi ljudi rade na stazi – prihvatanje činjenice da ne možete da kontrolišete sve te stvari je veoma važno.”

Vozači moraju da predvide kada će njihov mozak verovatno da se „izbaci“ – da pređe u reaktivno, emocionalno stanje – i da pronađu načine da se suprotstave tome, kaže dr Anderson.

Ako ga drugi bolid iseče u krivini, na primer, to može da naljuti vozača. „U tim trenucima visokog adrenalina, u većoj ste opasnosti da napravite grešku“, dodaje psiholog, a da bi se brzo vratili na autopilota, vozači bi sebi mogli da kažu: „Šta bi bi – to je deo trke. Isti savet može da funkcioniše i u svakodnevnom životu, kada se bavite amaterskim sportom ili vam se dogodi tokom vožnje u gradu.“

Prebacite fokus bez prekida

U 40. ili 50. krugu iste staze, rizik predstavlja gubitak pažnje. „Lako je početi razmišljati o potpuno nasumičnim stvarima“, kaže Pjastri.

Neurološki, čini se da naš mozak žudi za ometanjem, navodi dr Smilek. „Sistem kao da je postavljen tako da nas spreči da se fokusiramo na zadatak duže vreme, kao funkcionalni mehanizam koji nas sprečava da uđemo u kolotečinu“, objašnjava profesor. Trenutno skretanje pažnje sa glavnog zadatka na povezani podzadatak može pomoći da se razbije monotonija i omogući nam da duže zadržimo fokus, dodaje dr Smilek.

Vozači Formule 1 ne posmatraju samo statično stazu ispred sebe, već dinamički prebacuju pažnju na performanse svojih automobila, promenu uslova na stazi i radio komunikaciju. Na isti način, tokom dugog sastanka, možete skrenuti pažnju sa osobe koja govori da biste sredili svoje beleške ili procenili reakcije drugih učesnika.

„Ključno je pronaći varijabilnost unutar zadatka koji obavljate, a zatim se fokusirati na različite aspekte toga“, naglašava dr Smilek.

Pronađite ličnu motivaciju i usredsredite se

Vozači poput Pjastrija često opisuju ulazak u stanje usredsređenosti tokom trke, gde mogu da zadrži pažnju veoma dugo i to bez napora. „Jedan od primarnih faktora koji pokreću ova stanja je intrinzična motivacija“, navodi dr Smilek. „Ako ste suštinski motivisani da uradite zadatak, mnogo je veća verovatnoća da ćete moći da održite pažnju na njemu, a nećete osećati napor tokom dužeg vremenskog perioda.“

Ako zaista treba da se fokusirate, moglo bi pomoći da se zapitate: „Šta ja imam od toga?“ Kada renovirate garažu, na primer, razmislite o svim mogućnostima koje ćete dobiti u obnovljenom prostoru. Stanja usredsređenosti i posvećenosti su i sama po sebi potkrepljenje, navodi dr Smilek. Ona nam pružaju osećanje zadovoljstva, „tako da na neki način produžavaju ciklus“.

Usredsređenost se javlja kada radite do granica svojih veština, ali ne pritiskate toliko jako da vam mnogo toga ne polazi za rukom. Za Pjastrija, lakše mu je da se usredsredi na „uličnim stazama“ poput one u Singapuru nego na manje komplikovanim, brzim stazama, poput one u Monci. „Nemate toliko vremena da vas ometaju druge stvari.“

Ne zaboravite da „dopunite baterije“

Rad dr Andersona sa vozačima uključuje četiri faze: pre trke, dan trke, pregled i 'dopuna energije'. On sledi sličan plan od četiri dela kada radi sa poslovnim rukovodiocima. „Svi samo žele da urade jedan, dva i tri“, kaže dr Anderson. Ključna faza 'punjenja' se često zanemaruje.

Istraživanja pokazuju da namerne pauze poboljšavaju pažnju i učenje. Jedan jednostavan razlog je taj što pomažu u smanjenju stresa. „Stres negativno utiče na mozak – prvenstveno na prefrontalni korteks, koji je uključen u kontrolu pažnje“, objašnjava dr Smilek.

Iako je za pobedu od suštinskog značaja da budete brzi i da „radite stvari kako treba“, ističe Pjastri, ali mentalni trikovi vam daju prednost. „Kada je mnogo toga na kocki, ako se stvari loše odvijaju, mentalna otpornost čini veliku razliku u konačnom ishodu.“