Koji je najefikasniji način da naučimo dete da koristi nošu

Prestanak nošenja pelena i obuka za korišćenje noše je obred kroz koji je prošlo svako dete. Međutim, kako prosečna starost u kojoj deca počinju da koriste toalet stalno raste, naučnici se nadaju da će pronaći rešenje koje metode su najefikasnije.

Tim na Univerzitetskom koledžu u Londonu poziva roditelje iz celog sveta da podele svoja iskustva i tehnike u okviru projekta Veliki toalet. Krajnji cilj je da se otkriju načini koji bi mogli pomoći roditeljima da ranije obuče decu da koriste toalet i da smanje ogroman doprinos koji jednokratne pelene ostavljaju na deponijama.

„Razumem da je ovo osetljivo i teško pitanje za mnoge roditelje“, ističe profesor Mark Miodovnik, tehnolog koji vodi projekat. „Bilo mi je teško da naučim svoju decu da koriste toalet. Radimo ovo istraživanje jer postoji potencijalna dobit. Pronalaženje efikasnih i bezbednih načina da se deca obuče ranije pomaže detetu, pomaže roditeljima, smanjuje troškove za porodicu i smanjuje plastični otpad.”

Dostupni dokazi pokazuju da je prosečna starost do koje deca nose pelene porasla tokom prošlog veka. Jedan američki list je objavio da je pedesetih godina prosečna starost kada su deca počinjala da koriste toalet bila 29 meseci, ali do dvehiljaditih samo je 40 do 60 odsto dece završilo ovu obuku do 36. meseca.

U mnogim evropskim zemljama, čini se da se ovo dešava sve kasnije, a nedavno je došlo do negodovanja javnosti kada je anketa među nastavnicima pokazala da svako četvrto dete koje kreće u školu u Engleskoj i Velsu nije bilo naviknuto da koristi toalet.

Istraživači navode da žele da se ograde od tona „sramoćenja” koji često prati diskusije o ovom pitanju i da pronađu dokaze koji će biti podrška i pomoć roditeljima i rešavanje uticaja na životnu sredinu.

Godine 2021. Ujedinjene nacije su iznele podatak da su pelene za jednokratnu upotrebu bile jedan od najvećih faktora koji doprinosi plastičnom otpadu na globalnom nivou. Samo u EU, procenjeno je da se 2019. godine koristi 34 milijarde pelena za jednokratnu upotrebu, što proizvodi oko 6,7 miliona tona otpada godišnje.

Projekat ima za cilj da otkrije faktore koji pokreću ovaj trend i razloge za velike varijacije između zemalja i demografskih grupa.

„Što je još smešnije, u zemljama sa nižim dohotkom po glavi stanovnika mnogo je niži uzrast kada deca nauče da koriste toalet“, napominje dr Ajše Alison, bihejvioralni psiholog na Univerzitetskom koledžu u Londonu. „U SAD, Australiji i zapadnoj Evropi starost je porasla. Ljudi iznose razne hipoteze i teoretiziraju zašto je to tako, ali mi jednostavno ne znamo."

Mogući faktor je da su moderne pelene toliko upijajuće da deca ne znaju kada su mokra, što znači da im nedostaju neophodni senzorni signali da nauče kada im je potreban toalet.

„Pelene su tako prokleto dobre“, kaže Sara Tims, iz dobrotvorne organizacije koja se bavi obrazovanjem i resursima za poboljšanje kontinencije u detinjstvu, koja nije deo pomenutog projekta. „Kako da budete svesni ovih telesnih funkcija ako ih ne osećate?“

U prošlosti, dodala je ona, sam trud koji je uložen u pranje pelena podrazumevao je da su roditelji bili vrlo motivisani da deca prestanu da nose pelene.

Deca takođe provode više sati u jaslicama i vrtiću, a došlo je i do promena u roditeljskom stilu vaspitanja, sa većim naglaskom na popustljiviji pristup prema deci. Mnogi se takođe sve više oslanjaju na društvene medije, koji ne pružaju uvek dobre savete o ovoj temi i mogu stvoriti nerealna očekivanja o tome šta je postepen proces učenja, a ne brza tranzicija za većinu dece.

„Postoje neki influenseri na mreži čije savete mnogi smatraju za apsolutno jevanđelje“, naglašava Miodovnik. „Kada ih pogledamo, ne nalazimo da su naročito zasnovani na dokazima."

Roditelji koji trenutno obučavaju decu da koriste toalet pozivaju se da popune petominutnu anketu, a postoji i opcija da zabeleže mesečni napredak u dnevnik obučavanja za korišćenje noše.