Louvre Couture: Dijalog bez presedana između umetnosti i mode

Sedamdeset odevnih predmeta i 30 dodataka brojnih renomiranih dizajnera predstavljeno je u ovoj znamenitoj izložbi – prvoj modnoj izložbi priređenoj u Luvru do sada – sa kreacijama koje su često skrivene među muzejskim prostorima i galerijama od skoro 100.000 kvadratnih metara.

Iako je ovo prvi put da Luvr izlaže modnu odeću, odeća je sveprisutna u njegovim galerijama, od Vermerove Pletilje čipke do Engreove gole Velike odaliske sa turbanom. Ono što se nosi – ili ne nosi – uvek je bilo centralna komponenta stvaranja i recepcije umetnosti.

„Veoma je važno da Luvr nastavi da se otvara za nove generacije i da dâ svoj mali doprinos razumevanju današnjeg sveta. To je upravo ono što ova izložba radi“, navodi Lorens de Kar, predsednik muzeja, u intervjuu za Si-En-En.

Kolekcija tka niti između mode i raznolikog niza „umetničkih predmeta“ – uključujući tapiserije, keramiku, portrete, skulpture i raspored samih galerija Luvra. Posetioci su pozvani da lete – ili besciljno lutaju, kako francuska izreka kaže – kroz muzej i otkriju njegove manje popularne kolekcije.

„Luvr je mnogo više od samo ’Mona Lize’“, sa osmehom kaže Olivije Gabe, direktor muzeja za umetničke predmete i kustos izložbe.

Modna razmena

Dok je slikar Pol Sezan jednom primetio da je „Luvr knjiga u kojoj učimo da čitamo“, za modne dizajnere muzej je „najbolja tabla raspoloženja“, napominje Gabe. Od Lagerfelda do Aleksandra Mekvina, dizajneri su dugo bili inspirisani bogatstvom kolekcija izloženih u najvećem svetskom muzeju. Neki, poput Kristijana Lubutena, podelili su sa Gabeom uspomene iz detinjstva na dane provedene u njegovim salama. Drugi, poput Iva Sen Lorana, i sami su bili veliki poznavaoci umetnosti i kolekcionari. Za Gabea, lični odnos između dizajnera i Luvra bio je polazna tačka za izložbu.

To je veza koju predstavlja Diorova kreacija koja otvara izložbu, navodi Gabe. Nazvana „Muzej Luvr“, Gabe kaže da je, prema njegovim saznanjima, to „jedini komad u istoriji visoke mode koji je nazvan po muzeju“.

Izložba odaje počast glavnim istorijskim periodima, pozivajući posetioce da ponovo otkriju artefakte Luvra kroz prizmu savremenih dizajnera. Najvažnije su haljina Dolče i Gabana sa izvezenim kristalima inspirisana mozaicima iz 11. veka iz Santa Maria Asunta u Torčelu u Veneciji. Spektakularna svilena Diorova haljina sa motivom Kralja Sunca postavljena je ispred baroknog portreta samog Luja XIV.

Izloženi su i kultni komadi poput metalne mrežaste haljine Đanija Versačea iz 1997. godine – koja je ranije bila prikazana na Met Gala izložbi „Božanstvena tela“ 2018. Odevni predmet za koji je dvema krojačicama ateljea trebalo više od 600 sati – ili 25 dana – da ga ručno ukrase Svarovski kristalima, zlatnim vezom sa vizantijskim krstovima i Versačeovim prepoznatljivim naborima inspirisanim starogrčkim haljinama.

Haljina je inspirisala zlatnu Versače haljinu Kim Kardašian na Met Gala 2018. i kultnu kolekciju Donatele Versače Tribjut iste godine, u kojoj je bilo pet originalnih supermodela: Naomi Kembel, Karla Bruni, Sindi Kraford, Klaudija Šifer i Helena Kristensen.

Detalji, detalji

Ponekad su reference dizajnera na objekte u Luvru bukvalne. Kolekcija Karla Lagerfelda za 2019. za Šanel, na primer, sadržala je upečatljiv vezeni sako čiji je motiv izvučen iz plavo-belog sanduka iz 18. veka. Lagerfeld, koji je Luvr smatrao svojim „drugim ateljeom“, skicirao je svoje početne dizajne haljine u muzejskom katalogu sa sandukom, pre nego što je konačnu verziju poslao u atelje Šanel.

Glamur se može naći čak i u srednjem veku, sa haljinama u stilu oklopa koje transformišu modele u modernu Jovanku Orleanku. Francusku glumicu Brižit Bardo 1967. godine fotografisao je Dejvid Bejli u tunici Pako Rabana, koja je predstavljena na izložbi pored tri-de štampane oklopne Balensijagine haljine.

Češće, široki zamah istorije služi kao stalna inspiracija za dizajnere, kao što su italijanske renesansne slike za Mariju Graciju Kiuri u Kristijan Dioru, srednjovekovne tapiserije za Drisa van Notena ili poslastice iz 18. veka koje su evocirali Džon Galijano i Kristijan Lobutin.

Sa Nedeljom mode u Parizu iza ugla, "Louvre Couture" nudi izvor inspiracije i za dizajnere i za posetioce, osvetljavajući tekući dijalog između umetnosti i mode.

„Izložba nije tu da kaže da moda jeste ili nije umetnost“, zaključuje Gabe. „Moda je stvaranje. Umetnička kultura koju dele veliki dizajneri – to je lajtmotiv kolekcije.”

I ovo je samo početak razgovora. U martu će čuveni pariski muzej ugostiti stotine gostiju za Grand Dîner du Louvre, događaj koji se već naziva prvim francuskim Met Gala.