Rad od kuće „nije pravi rad“, tvrdi bivši direktor „Marks end Spensera“

U intervjuu za Bi-Bi-Si, lord Stjuart Rouz navodi da je rad kod kuće jedan od uzroka „opšteg pada“ britanske ekonomije i da je produktivnost zaposlenih sve slabija.

Međutim, stručnjak za rad od kuće, profesor Nikolas Blum, rekao je da iako rad na daljinu može biti „prilično štetan“ u pogledu produktivnosti nekih radnika, provođenje tri od pet radnih dana u kancelariji je jednako produktivno kao i rad u potpunosti iz kancelarije.

„Naša zemlja je nazadovala za 20 godina u poslednja četiri u pogledu ispunjavanja radnih obaveza, produktivnosti i u pogledu blagostanja zemlje“, ističe lord Rouz, koji je bio izvršni direktor „Marks end Spensera”, a nedavno se povukao sa mesta predsednika Asde (britanskog lanca supermarketa i benzinskih pumpi).

U istraživanju koje je sprovela britanska Kancelarija za nacionalnu statistiku iz novembra 2024. godine, 26% ljudi je reklo da su radili hibridno u prethodnih sedam dana, nekoliko dana na radnom mestu, a nekoliko kod kuće – dok je 14% isključivo radilo od kuće, a 41% je odlazilo na posao svaki dan (ostatak nije radio u ispitivanoj sedmici).

Prelazak na rad od kuće transformisao je lokalne ekonomije. Procene pokazuju da se od pandemije prazan kancelarijski prostor skoro udvostručio, četvrtina preduzeća za hemijsko čišćenje je zatvorena, a broj termina na golf terenima tokom radne nedelje je porastao za 350 odsto – što ukazuje da neki zaposleni mešaju posao i zadovoljstvo.

Rad od kuće brzo postaje glavno bojno polje. Vlada trenutno donosi zakone za jačanje prava zaposlenih širom Ujedinjenog Kraljevstva da zahtevaju rad od kuće i najavljuje da namerava da oteža poslodavcima da odbiju zahteve za rad od kuće.

Ali pojedini poslodavci – uključujući vladine službe – bore se sa zaposlenima da ih vrate u kancelariju, tvrdeći da je interakcija licem u lice od suštinskog značaja za zajednički rad.

U nekim slučajevima, kao što je nezavisna izdavačka kuća „Hospital rekords“, ovo iziskuje ozbiljno natezanje između mlade radne snage – od kojih neki možda nikada nisu radili puno radno vreme u kancelariji – i njihovih starijih šefova.

Osnivač kompanije Kris Gos, koji je uveo novu politiku koja zahteva rad zaposlenih tri dana u kancelariji umesto dva, rekao je da ima „mučan osećaj“ da je rad na daljinu uticao na krajnji rezultat kompanije.

„Čvrsto verujem da su međuljudski odnosi u muzičkoj industriji ključni, pa je jedini način da bilo ko od nas bude u stanju da izgradi takvu vrstu smislenih odnosa da to uradi lično.“

Maja, 25-godišnja menadžerka marketinga, kaže da voli da bude u blizini svojih iskusnijih kolega na radnom mestu. „U mom timu ima mnogo ljudi koji su značajno napredovali u karijeri, pa ako mi treba pomoć oko nečega, mogu prosto da pitam nekoga od njih.”

Ali ipak misli da ne bi mogla da bude u kancelariji pet dana u nedelji „premori me druženje i moram ponekad da budem samo kod kuće i razvrstam tu gomilu informacija“.

Profesor Blum, ekonomista sa Univerziteta Stanford, navodi da njegovo istraživanje o radu od kuće ukazuje da bi zaposleni u tinejdžerskim i ranim dvadesetim godinama verovatno trebalo da budu u kancelariji najmanje četiri dana u nedelji kako bi maksimalno iskoristili mentorstvo.

Međutim, dodaje da ankete među desetinama hiljada zaposlenih u Velikoj Britaniji, SAD i Evropi pokazuju da radnici vrednuju mogućnost rada od kuće dva dana u nedelji otprilike kao povećanje plate za osam odsto.

Britanski ministar za rad, Džastin Maders, rekao je da postoji sve veći broj dokaza da je rad od kuće produktivniji. Takođe smatra da je to dobro za rast jer će kompanije imati „mnogo motivisaniju radnu snagu“ i „ako budemo u mogućnosti da zaposlimo više ljudi jer im je fleksibilnost dostupna, to će nam pomoći da ostvarimo naše ambicije rasta“.

Profesor Blum možda nije toliko optimističan u pogledu uticaja hibridnog rada na produktivnost, ali se slaže da bi povećanje broja radnih mesta koja se mogu obavljati od kuće moglo pomoći ekonomskom rastu ako omogući više zapošljavanja.

„To je ogroman podsticaj i neka vrsta dvostruke dobiti", jer bi ljudi mogli da rade u boljim uslovima, doprinose poreskim prihodima i „svi su na dobitku”.

Jedna od onih koji bi mogla da ima koristi od mogućnosti za rad od kuće je i majka koja je dobila otkaz nakon rođenja drugog deteta jer nije mogla da se vrati na posao zbog autističnog sina.

„Ne vidim da se takvi poslovi oglašavaju. Ne vidim ništa što bi mi omogućilo tu fleksibilnost. Svakog dana se probudim i mislim da živim u Danu mrmota. Sve što radim je da sam samo majka. Uživam što sam mama, ali želim i da budem produktivna. Čini mi se kao da mi mozak odumire“.

U javnom sektoru, produktivnost je najniža u odnosu na 1997. godinu – izuzev u godinama izolacije zbog pandemije – a neki za to krive rad od kuće. Od novembra 2023. godine državni službenici se ponovo pozivaju u kancelarije dva do tri dana u nedelji.

Ali u nekoliko javnih službi, uključujući Zavodu za nacionalnu statistiku, deo osoblja odbija da se vrati.

Ed, menadžer IT sektora i predstavnik sindikata, kaže da je od pandemije skoro u potpunosti radio od kuće. To mu, kako kaže, olakšava da odvede decu u školu i vrtić i da ne gubi vreme na putovanje.

„Nikada nam viši rukovodioci u Zavodu nisu rekli da postoji problem sa produktivnošću, postoji problem sa kvalitetom, postoji problem sa poštovanjem rokova, to da“, kaže Ed. „Ovu priliku više nikada nećemo imati. Moramo da se borimo za prava radnika.“

Ed i drugi članovi sindikata prete štrajkom ako budu primorani da putuju u kancelariju 40% radnog vremena. Civilni službenici u Metropoliten policiji i članovi sindikata u Službi za katastar, takođe su u sporu oko zahteva za povratak u kancelariju.

Rukovodstvo koje pregovara sa sindikatima kaže da veruje da „interakcija licem u lice“ doprinosi „izgradnji radnih odnosa, podržava saradnju i inovacije“.

Ali kakav god da bude ishod ovih sporova, jasno je da su sada svi oni koji rade puno radno vreme u kancelariji – stvar prošlosti.