Kome da se obratimo ako nas u vreme praznika obuzmu najteže misli

Neke ljude tokom praznika umesto radosti obuzmu tuga i teške misli. Zašto dolazi do tzv. praznične depresije, koji su njeni simptomi?

– Tako je, to je tzv. praznična depresija jer ona nije u međunarodnom klasifikatoru bolesti. To je stanje i raspoloženje. Stanje i raspoloženje se menja iz dana u dan, to je sasvim normalno. A praznici su vreme kada sumiramo, analiziramo godinu iza sebe, pravimo planove i normalno je da dođe do neke promene u raspoloženju. Ako raspoloženje oscilira mnogo u odnosu na ono koje inače imamo, onda možemo da razmišljamo da li treba da se javimo nekom stručnjaku.

Da li je potpuno u redu da smo pomalo u depresivnom raspoloženju u prazničnom periodu, treba li to da potiskujemo, da negiramo ili da dozvolimo sebi da se tako osećamo? Po čemu možemo da prepoznamo da li je to nešto prolazno ili ipak treba da se javimo stručnjaku za mentalno zdravlje?

– Treba samo da ispratimo sebe, ako to mnogo odstupa od onog uobičajenog raspoloženja, ako traje dugo, ako utiče na našu somatiku, ako osećamo lupanje srca, ne možemo da spavamo, onda je to pravo vreme da potražimo stručnu pomoć. Često ljudi naprave pauzu, čekaju da prođe samo, računaju proći će neko vreme, srediće se.

Ne treba da gube vreme na to, odmah treba da potaže stručnu pomoć. Treba da razlikujemo tugu od nekog neopravdanog ili ničim uslovljenog raspoloženja. Vreme je i te kako da se javite na SOS nacionalnu liniju za sprečavanje suicida.

Prema zvaničnim podacima, od 2009. zaključno sa 2023. godinom u Srbiji su zabeležena 15 582 samoubistva. Stručnjaci kažu da je važno da pričamo s nekim kada nam je teško, da to može da nas spasi. Kakvu podršku ljudi mogu da dobiju pozivanjem besplatnog servisa za zaštitu mentalnog zdravlja, opcija 1 je SOS linija za prevenciju samoubistava?

– Mogu da se obrate ljudi sa različitim poteškoćama. Na primer, i porodilje i trudnice, postkovid stres ili simptomi, adolescenti, svi mogu da se obrate i prate instrukciju koja će biti na automatu i dobiće direktan razgovor sa sagovornikom. Nije kol-centar gde će biti razgovor sa automatom, nego sa živim čovekom.

Koliko poziva ste imali u prazničnom periodu, primićujete li nešto drugačije u poređenju sa prethodnim godinama?

– Uvek je pred praznike i u toku praznika povećan broj poziva koje ima SOS linija za prevenciju samoubistava. Od početka ove godine  do sinoć bilo je 87 poziva, što je mnogo više nego što će biti godišnji prosek. Ako imamo uvid da je 2023. bilo 4.800 poziva, 2024. 3.800 poziva, ovo je ipak više za ovih 10 dana u početku ove godine nego što će biti konačan prosek godišnji. Najviše smo imali 2021. koji je neki pik od oko 7.000 poziva.

Šta ljude muči?

– Ljude muče razne stvari, mnogo stvari utiče. Zavisi da li su u pitanju mladi ljudi, srednjovečni, radno sposobni ili stari ljudi. Svako životno doba nosi svoju težinu i svoje probleme. Neće biti isti problemi kod nekog adolescenta i nekog ko se približava senijumu.

Mlad čovek može imati ljubavne probleme, probleme u školi, probleme sa novcem, pa može imati sa alkoholom ili nekim drugim opojnim sredstvima.

Čovek u produktivnim godinama može imati probleme na poslu, nedostatak novca, strah za sigurnost za sebe i svoju porodicu, okruženje.

Stari ljudi imaju žal za prošlošću, sećaju se nekih vremena, žao im je kada se podsete na neka bolja vremena kada su bili okruženi nekim svojim sebi bliskim ljudima a sada ih nema u onom broju kom su bili. Njihov problem je najčešće samoća.

Ministarstvo zdravlja i Klinika su osmislili čitav taj sistem da bi napravili vezu, most između lečenja i našeg građanina ili našeg sugrađanina koji oseća da ima problem. Razgovor sa građaninom ne vodi neko stručno lice u smislu lekar ili psiholog. Najčešće su to strukovni tehničari koji imaju veliko radno iskustvo. Oni su već pozivom spremni na saradnju donekle, traže pomoć.

Uloga tehničara koji se javi je da pruži ruku, da pridobije sagovornika, da mu ponudi i neka druga rešenja, da iznađu neka bolja i lepša rešenja, za sve prihvatljivija. Ponudiće mu pravo mesto gde može da potraži pomoć. Uputiće na odgovarajuće ustanove

Brzo se živi, svi smo pod nekim pritiskom i sopstvenih očekivanja i očekivanja okruženja. Mladi su dosta ugroženi. Njihova Krovna organizacija ih je pitala koliko često su se susretali sa stresom, anksioznošću i depresijom – 68 odsto odgovorilo je da se često susretalo sa stresom, 48 odsto da se često susretalo sa anksioznošću i 32 odsto da se često susretalo sa depresijom. Zašto je mladost pod takvim udarom? Čime se to može objasniti?

– Mislim da je nama kroz medije ponuđeno mnogo lažnog glamura i mladi ljudi imaju adaptivnu moć, lako se prilagode onome što vide. I možda smatraju da sve to treba da im pripada. Teško mogu da naprave klasifikaciju šta bi trebalo i kako bi trebalo. I onda u celoj toj priči agresivnost je nekad odbrambeni mehanizam, nekad strah, pa reaguju agresivno.

Svedoci smo od javnog prevoza, javnih nastupa, medija, čak i Skupštine koja je krovna pozicija u našem društvu, gde dijalog ne ide uobičajenim tokom. Često su tu uključeni sarkazam, uvrede, nema konstruktivnog dijaloga, često bude agresivna komunikacija, a čovek lako upije, lako se prilagodi svemu.

Mladi, kao i drugi naravno, mogu vam pomoć zatražiti i preko četa?

– Mogu da se obrate preko četa, imaju jasne instrukcije na sajtu Nacionalne SOS linije za prevenciju samoubistava. Predložio bih mladima i svima što više dobre literature, što više dobre muzike, a što manje surfovanja po nekim nevažnim sadržajima koje pruža internet.

I ako neograničeno provodimo, ako dosta vremena provodimo i na internetu i na društvenim mrežama i biramo loše sadržaje to može da poveća i anksioznost i depresiju i stres.

– To je dobra stvar, gde možemo dobiti mnogo podataka na jednom mestu, to treba da iskoristimo, ali takođe ne treba da upadnemo u vrzino kolo i da surfujemo po sadržaju koji nije potreban.