Česnica – simbol zajedništva porodice i temeljnih vrednosti

Česnica je naziv našeg centralnog božićnog obrednog hleba, s tim što kod Srba, kao većinskog naroda u Republici Srbiji, to je samo jedan od obrednih hlebova koji se mesi za Božić, s postoji i božićni kolač, objašnjava Gordana Bekić.

„Božićni hleb je zapravo jedna od retkih poveznica koja povezuje sve evropske narode od severa do juga, od istoka do zapada, tako da je zapravo jedan deo našeg zajedničkog evropskog kulturnog koda i kulturnog identiteta“, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

Festival Božičnog kolača – Česnica ove godine se održava u pet gradova i dve zemlje. U Zrenjaninu, Negotinu, Kragujevcu, Loznici i Banja Luci u Republici Srpskoj sa preko 20 nacionalnih zajednica.

„Kod izrade božićnog hleba postoji određena simbolika, određena pravila kako se to radi i ono što je zapravo najdragocenije, pošto je to nematerijalno kulturno nasleđe, ono zapravo živi u nama, u građanima koji to čuvaju, prenose na svoje sledeće generacije. To je zapravo obredni hleb, koji dolazi čak i iz prehrišćanskog vremena“, napominje Bekićeva.

Bez obzira da li su ljudi danas verujući ili ne, božićni hleb je deo porodične tradicije i predstavlja jednu vrstu sinteze svih želja i dobrih nadanja, s obzirom da je Božić i početak nove godine i predstavlja u suštini početak novog rađanja. U njemu su sublimirane sve želje i molitve i nadanja – da se utka ljubav u taj hleb i da se podeli.

„Srpski naziv česnica potiče zapravo od reči čest, što znači deo. Tako da se on u stvari deli svima onima kojima je namenjen, znači članovima porodice.“

Šta se za Božić obavezno nalazi na trpezi kod Italijana

Panetone je klasični slatkiš koji se u Italiji obavezno nalazi na Božićnoj trpezi, navodi Sanja Lučić, dopisnica RTS-a iz Italije. On je slatkiš uglavnom poznat na severu Italije, međutim poslednjih godina se proširio po celoj zemlji.

„Panetone je jedan od najpoznatijih italijanskih kolača na svetu, ali u svom industrijskom obliku nikako ne može da se poredi sa onim koji prave poslastičari. I želja za pravim, kvalitetnim proizvodom je bukvalno eksplodirala poslednjih 20 godina, ne samo u Italiji nego u mnogim krajevima sveta“, navodi Stanislao Porzio, direktor takmičenja Re-Panetone.

„Panetone, koji se tradicionalno vezuje za Milano još od 15. veka, danas može da se nađe na jugu zemlje kod izvanrednih poslastičara koji su zainteresovani da nauče kako se pravi tradicionalni božićni kolač i dolaze u Milano da nauče od najboljih. Tako da ono što je interesantno jeste da je region Kampanije postao jedan od najpoznatijih u Italiji i u svetu po pravljenju ovog kolača“, dodaje Porzio.

Uspeh panetonea koji izgleda jednostavno ne krije se toliko u njegovim sastojcima nego u načinu pripreme koji je jedan dugotrajan proces.

„Želja za eksperimentisanjem je normalna, jer danas na tržištu koje zaista ima izuzetno dobre poslastičare, imamo potrebu da uvedemo nešto novo i unikatno. Ipak, tradicionalni recept poseduje taj šarm star pet vekova što ne znači da je tada izgledao kao sada. Naime, tada je bio pšenični hleb koji se jeo za Božić jer je to tada za najveći broj ljudi bio luksuz“, napominje Porizo.

„Običan hleb je pravljen od zrna koja nisu bila baš kvalitetna i samo je aristokratija je mogla sebi da priušti dobar hleb. Ali za Božić je svaki stanovnik Milana, pa i oni najsiromašniji, na trpezi su imali pšenični hleb koji se tokom vekova transformisao u ovo što imamo sada, a to je eksplozija ukusa, boja i sastojaka. A mi ovde imamo dva takmičenja: klasičan panetone i varijante na temu“, objašnjava Stanislao Porzio.

„Do sada smo pobedili četiri puta, dva puta zahvaljujući stručnom žiriju i dva puta zahvaljujući građanima koji su probali panetone, a ove godine smo odneli i petu pobedu. Mislim da je tajna u tome što se moj suprug jako trudi i stalno proba i menja, imamo i dosta neobičnih ukusa i mislimo da uvek može biti bolje“, kaže Debora Kontini, pobednica takmičenja Re-Panetone.

Istorija srpskog naroda utkana u česnicu

Banatska česnica, oko Zrenjanina i okolnih sela se pravi od kora za pitu, oraha, suvog grožđa i malo mleka i apsolutno ne liči na tradicionalne srpske česnice. To je ostatak istorije kroz koji je prošla ta teritorija, objašnjava Bekićeva, jer su Srbima koji su u velikoj seobi krajem 17. veka prešli u Austrougarsku carevinu, vlasti uvele porez na slavski kolač.

„To je bio jako veliki namet, tako da su se tadašnji Srbi dosetili da česnicu naprave dve varijante, srpsku česnicu tradicionalnu kao neku vrstu hleba i ovu slatku da se ona na drugačiji način podeli“, naglašava Gordana Bekić.

Kroz česnicu i hlebove se prelama istorija ovog podneblja, a nematerijalno-kulturno nasleđe je jako veliki potencijal i velika snaga ovog regiona. Gastronomsko kulturno nasleđe je izuzetno dragoceno i predstavlja veliki potencijal, tako da je Festival božićnog hlega – Česnica jedan od doprinosa u promovisanju našeg regiona.