Studija o zdravijim gradovima – zašto je važno učešće volontera iz Beograda

U toku je projekat Evropske komisije „Zdraviji gradovi", koji se održava u Atini, Beogradu i Orhusu u Danskoj. Zdravi, ali i volonteri sa nekim oboljenjima, dobijaju narukvice koje prate njihove zdravlje tri meseca, uz obavezu da dnevno šetaju sat vremena i posećuju određene lokacije.

Ideja Projekta je da se utvrdi tačna relacija između šetnji po čistom vazduhu i zdravlja.

Sanja Ivanković, iz Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović", koordinatorka ovog projekta, kaže da zainteresovani za učešće treba da najpre pošalju inicijalni mejl na adresu heart.misovic@gmail.com.

Nakon toga sledi upitnik i procena, pa i odluka o učešću. Odabrani će dobiti konkretnije zadatke.

„Potrebno je da dva, tri puta nedeljno odlaze u jedan od tri parka koji su izabrani kao parkovi koji imaju određene plavo-zelene karakteristike. To su Ada Ciganlija, Košutnjak i Kalemegdan“, rekla je Ivankovićeva.

Preporuka je da volonteri provedu od 45 do 75 minuta u parku. Najmanje pola sata mora da bude aktivnost – šetnja, trčanje, vožnja bicikla… Volonteri tokom tri meseca učestvuju aktivno, dok postoji i kontrolna grupa koja nema pomenute obaveze.

Postoje dve vrste narukvica. One imaju senzore za merenje temperature i vlažnost kože, kao i pulsa, broja koraka, ali i definišu lokaciju. Podaci se šalju u jedinstvenu bazu.

„Putem narukvice zapravo, možete detektovati različita emocionalna stanja, koja se dalje opisuju kroz aplikacuju, i mi se nadamo da će šetnje parkovima pozitivno da utiču na emocionalni status naših korisnika“, dodala je Ivankovićeva.

U studiji se ispituju četiri grupe bolesti: kardiovaskularne, metaboličke, respiratorne i mentalne.

„Očekujemo da će ljudi koji imaju te bolesti na neki poboljšati svoje zdravstveno stanje“, rekla je koordinatorka Projekta, i dodala da će, na osnovu rezultata i dokaza do kojih će doći, moći da utiču na one koji donose odluke u smislu urbanističkih rešenja.

„Potrebno je uzeti kriterijum zdravlja kao vrlo bitan kriterijum u planiranju gradova“, istakla je gošća Beogradske hronike.