Viralan, baterista, politkorektlijstvo – nova reč nije kreacija pojedinca nego izraz zaživeo u srpskom jeziku

Lepa reč i gvozdena vrata otvara... onda kada je se setimo, nažalost sve češće zaboravljamo, pa iskoristimo tuđicu. Treba li na silu stvarati nove reči, ili pustiti da ih jezik sam iznedri u svakodnevnom govoru, pitanje je na koje odgovara Jovana Jovanović iz Instituta za srpski jezik, koja podseća da se i ove godine bira „Srpska reč godine”. Kao i 2023, izbor organizuju Filološko društvo „Reči” i časopis „Novorečje”. U toku je predlaganje reči.

Oko trideset reči je ušlo u izbor za Srpsku reč godine, a desetine predloga stiglo je i za Novu reč godine. Neke od njih su viralan, baterista, politkorektlijstvo...

„Nema mnogo iznenađenja kada su predlozi u pitanju. Već drugu godinu zaredom Filološko društvo Reči i časopis Novorečje organizuju konkurs za reč godine u tri kategorije: Reč godine, Nova reč godine i Lažireč godine”, rekla je Jovana Jovanović iz Instituta za srpski jezik.

Ističe da bi u kategoriji Nove reči trebalo predlagati reči koje nisu nastale nekim svesnim naporom pojedinca i njegovom kreativnošću, željom da stvori što zanimljiviju novu, do sada neupotrebljenu reč, nego pre svega reči koje su zaživele u srpskom govornom jeziku i nametnule se u upotrebi.

Mala biblioteka takođe organizuje takmičenje za najbolju srpsku reč. Jedna od njih je jednokolenići.

„Pratimo pomalo taj konkurs i ono što je pozitivna strana oba konkursa je da uspevamo da animiramo govornike srpskog jezika da pojačano obraćaju pažnju na jezik kojim govore. Različiti su ciljevi konkursa što treba imati u vidu”, kaže Jovanovićeva.

Izbori za reči godine uopšte, pa i u našoj sredini, jesu jezičko-društvene kulturne manifestacije koje imaju za cilj da nas usmere na to kako govorimo, kako nastaju i zašto se javljaju nove reči, kako se one ponašaju u leksikonu. Leksika koja zaživi u jeziku, istakla je Jovana Jovanović iz Instituta za srpski jezik.