петак, 27.09.2024, 19:05 -> 19:19
Извор: РТС
Аутор: Владимир Ћатић
Stara Beogradska autobuska stanica, zbirka uspomena i emocija
Poslednji autobus stara Beogradska autobuska stanica ispratiće u noći između subote i nedelje. Mnogo osmeha, suza, rastanaka i sastanaka pamti za skoro šest decenija otkada je napravljena.
Odbrojava poslednje dane na starom mestu Beogradska autobuska stanica. Pamti mnoge susrete, ali i rastanke.
Beogradska autobuska stanica, onakva kakvu danas znamo, otvorena je u martu 1966. godine i sa njenih perona polazili su autobusi do svakog većeg mesta nekadašnje Jugoslavije i većine evropskih zemalja.
Ipak, istorija stanice je nešto duža. Na tom mestu se posle Drugog svetskog rata nalazila benzinska pumpa, gde su se okretali autobusi. Ali, ne svi.
Pojedini su putnike čekali ispred Crkve Svetog Marka. Za Valjevo, Lazarevac i Zvornik autobusi su kretali sa Zelenog venca. Za Avalu sa Slavije. Za Grocku i Smederevo sa Trga Nikole Pašića. Tokom 1960-ih se došlo na ideju da se izgradi glavna autobuska stanica, a o preseljenju na drugu lokaciju govori se još od sedamdesetih godina.
BAS, prvi susret sa prestonicom
Mnogim glumcima, muzičarima, režiserima, novinarima, sportistima, stanica u Karađorđevoj bila je prvi kontakt sa Beogradom.
„Kada dolaziš na neko nepoznatno mesto, ta prva stanica uvek ima neka lepa sećanja, dolazio sam i na takmičenja, i da se viđam sa drugarima i da stvaram nova poznanstva i stvarno će mi nedostajati. Znam da mi je oduvek bilo interesantno da sednem u kafiće na stanici tu i da slušam priče, definitivno će mi nedostajati te priče koje sam tamo čuo, a stvarno ima raznih“, priseća se Mihail Dudaš.
Glumac Tihomir Stanić susreo se sa BAS-om kao dete: „Dolazio sam tu, išao gore Balkanskom ulicom kod braće koja su tu živela, ali sam otišao da studiram glumu u Novi Sad, onda sam kao mlada nada došao u Atelje 212. Naravno da se sećam svega i kako godine prolaze i kako se bliži penzija, ta sećanja iz detinjstva i mladosti, kao i kod svih ljudi, su sve upečatljivija, jača i jarkija“.
Nebojša Dugalić je u Beograd prvi put stigao 1988. godine. „Kad sam stigao na autobusku stanicu, nije bilo ništa spektakularno novo, stanica je bila malo veća nego u Kraljevu, ali pamtim svaki svoj korak do fakulteta“, istakao je nagrađivani umetnik.
Nove uspomene nastajaće u Bloku 42
Buduće uspomene, poznanstva, ljubavi i rastanke prepričavaće peroni nove autobuske stanice u Bloku 42. Stanica će imati veći parking, više perona, karte će moći da se kupuju onlajn. Ovo je nova lokacija za međugradske, prigradske, turističke i međunarodne polaske i dolaske.
Poslednje karte u Karađorđevoj biće odštampane u nedelju, 50 minuta posle ponoći, za kada je zakazan polazak za Ljubljanu. Cena karte je 5.280 dinara.
Putnici koji će otputovati tim autobusom imaju šansu da sačuvaju kartu kao lepu uspomenu na poslednji polazak sa stare Beogradske autobuske stanice.
Коментари