Ne pomažite provalnicima tako što ćete svima objaviti da idete na odmor, zaštitite se i polisom osiguranja

Tokom letnjih dana pokušaji krađe i provale su češći. Na meti mogu da budu svi, a ono što se poslednjih godina beleži je trend da provalnici pokušavaju da uđu u stanove tako što se ponašaju kao da ulaze u svoj dom. I dok nadležni imaju savete kako da se spreči da do provale dođe, Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije objašnjava kako da se osigura imovina za slučaju da ipak budete opljačkani.

Nadležni apeluju na građane da zaključavaju vrata, da ne objavljuju na društvenim mrežama kada idu na odmor i da ne spuštaju roletne. Neki se štite i osiguranjem doma.

Podaci pokazuju da se čak 70 odsto krađa i provala dešava dok su ljudi na godišnjem odmoru. Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije kaže da se, prema podacima MUP-a, u Beogradu u proseku godišnje obije pet do šest stanova dnevno, a taj broj raste upravo u mesecima kada su aktuelni godišnji odmori – dakle jul i avgust.

„Komšinica može da sačuva cveće, može u neku ruku da sačuva i stan, ali su i lopovi sve inventivniji. Imaju i oni neke svoje metode kako mogu da primete da li je stan prazan, odnosno da li su vlasnici na godišnjem odmoru. Stoga, posebno vodite računa. Zaštite od lopova nema, jedino što možete jeste da zaštitite imovinu u svom stanu, a to je polisa osiguranja", naglašava Ćirić.

Ko ima pravo na naknadu štete u slučaju provale

Ukoliko ste osigurali stan sa dopunskom polisom koja podrazumeva provalnu krađu i nešto vam je polomljeno, ukradeno iz stana, vama će šteta biti nadoknađena, ali do određene sume.

„Pre nego što kupite polisu i pre nego što se dogovorite koliko ćete je plaćati, vi birate i dogovarate sa proceniteljima, sa agentima osiguravajućih društava na koju sumu vi zapravo želite da osigurate. Dakle, ne možete da se osigurate na 100.000 dinara, šteta je milion i da očekujete milion. Ne, ako ste se osigurali na 100.000 dinara, ukoliko procenjujete da vam je vrednost u stanu tolika, tolika će vam šteta biti nadoknađena", objašnjava sagovornik RTS-a.

Šta da radimo u slučaju štete nastale usled vremenskih nepogoda

Takozvane superćelijske oluje su prošle godine i prethodnih meseci, mnogima nanele materijalnu štetu na vozilima.

„Ukoliko je naneta šteta vašoj imovini, na primer, ako vam je oštećen automobil, najbolja zaštita automobila u smislu oluje, pada drveta, pada krova sa susedne zgrade ili kuće jeste kasko polisa osiguranja. Ukoliko nemate kasko polisu, onda treba da se javite onome ko je vlasnik tog stabla koje vam je oštetilo automobil. Ako je to javno zelenilo, obraćate se javnom zelenilu i oni će preko svog osiguravajućeg društva isplatiti štetu. Ako je komšijin krov u pitanju, javljate se komšiji", napominje Ćirić.

Objašnjava da bi trebalo da svi imamo i polisu osiguranja od odgovornosti prema trećim licima.

„Dakle, to je polisa koja će štititi sve ljude oko nas ukoliko, evo, govorimo o olujama, ukoliko stablo iz našeg dvorišta oluja iščupa, padne i ošteti komšijin automobil, komšijinu ogradu, komšiju, odnosno ugrozi njegovo zdravlje. Isto važi i za krov. Dakle, osiguranje od odgovornosti prema trećim licima je polisa kojom ću ja zaštititi sve ostale", navodi Zoarn Ćirć, dodajući da takvu polisu ima jako malo naših sugrađana.

U slučaju da polisu nemamo, a nekome nanesemo štetu, možemo da postignemo međusobni dogovor. Ako do toga ne dođe, neko može i da nas tuži.