Glumica Tijana Vučetić u potresnoj ispovesti otkrila sve o nasilju koje je doživela od bivšeg supruga

Traume iz detinjstva ostaviile su tragove.

„Nemoć, samoća, sama sa detetom i to što nikome nisam ispričala. Niko nije znao. Malo kasnije, jedna osoba, ta osoba mi je bila sve i svja u tim trenucima, da bi kasnije eskaliralo i da bi moja porodica saznala i pitala, takođe, zašto si ćutala, čemu, zbog čega. Moja majka je tragično nastradala još 2004. godine, kada sam ja imala 25 godina. Prvi put ja sada uopšte pričam o tome, nikada nisam u javnosti to izgovorila, tragično je nastradala i nosim taj nož u leđima. Kada kažem tragično, izuzetno je tragično, samoubistvo. Treba se nositi sa tim, živeti sa osećajem krivice, mogla sam da sprečim, zašto nisam, zapravo šta god da sam uradila, uvek bi neko kajanje sledilo. Ja to nisam mogla da sprečim”, prisetila se Tijana najtežih trenutaka u svom životu, i dodala da je njena majka bila u depresiji jer je isto trpela nasilje.

Od koga je Tijanina majka trpela nasilje

„Isto kao i ja, od svog partnera, muža, supruga. Ja nisam trpela kao moja mama, ja sam to posle dve godine braka rešila, ona nije, ona je ostala. Nije moj otac bio loš, naprotiv, imao je dobru dušu, izuzetno pravičan, pošten, moralan čovek, ali alkohol je učinio svoje”, naglasila je Tijana.

Tijana je rekla da je oca izgubila pre nekoliko meseci i da, dok je on bio živ, bila je jako ljuta na njega, ali sada kada ga nema, sve bi učinila da može da ga vrati. Od ranog detinjstva je morala da čuva majku od oca, da je štiti. Takođe, pored ovih problema, pre tri godine, tokom korone su joj otkrili autoimuni problem protiv kojeg se i dalje bori. Posle svih ovih problema, danas ponovo voli i u srećnom je braku godinu dana.

Nasilje je počelo dok je bila trudna

„Počelo je u ranoj trudnoći. Moja ćerka ima 13 godina. U ranoj trudnoći, u srednjoj, ako mogu tako da kažem i u poznoj i odmah nakon porođaja i kasnije”, istakla je Tijana i dodala da je muž tukao bez ikakvog povoda, a kada se otrezni bi se kajao.

„Ne znam da li je gore fizičko ili psihičko nasilje. Mislim da je čak psihičko i gore od samog fizičkog, jer žene sebe, u nekom trenutku, okrivljuju, sebe stavljaju u ulogu krivca, zašto sam mu to uradila, zašto sam to nešto izgovorila ili šta god. Počinju sebe da krive za sve to, ja nisam dobra. Ja nisam došla u tu fazu, daleko bilo, ali mnogima se i to desi”, rekla je glumica, i dodala da nije otišla posle prvog udarca jer je mislila da će biti bolje.

Da li je bilo povreda ili modrica kako bi najbliži primetili da se nešto loše dešava?

Nije bilo tragova, pošto su bili udarci u predelu glave i nije bilo tragova. Nije bilo udaraca po telu, samo po glavi, otvorenom šakom ili pesnicom, e sad jedan ili sto jedan, isto je, posle prvog, žene bežite, biće hiljadu prvi, to svima treba da bude jasno, da znaju. Prvi se ne prašta. Da, udarci i uvrede”, naglasila je Tijana i dodala da je bila lišena hrane, novca i svega, nije imala nikakvu podršku, jer nije mogla da radi u trudnoći i posle porođaja.

Trenutak kada se odlazi u Sigurnu kuću

„To su sada jako potresni detalji. Bilo je malo je reći strašno i tada sam se odvažila da pozovem policiju prvi put. Policija odvodi njega u pritvor, a ja odlazim posle nekoliko dana. Ja sam izuzetno zahvalna Vesni Stanojević, inače smo mi prijateljice pre mog odlaska u sigurnu kuću. Mi smo se poznavale, pa sam ja sa njom obavila razgovor, telefonski, nisam imala tu neku proceduru koja se inače sprovodi, jesam, ali sam ja to brže. Ona je mene tako prihvatila, da ja, ne mogu da kažem da sam tamo bila privilegovana, meni je bilo izuzetno teško i to nije prirodna sredina.

Ta kuća, Bogu hvala, postoji, i Bogu hvala da pruža utočište. Meni je bilo teško, u 10 sati ja moram najkasnije da sam tu, ko će meni da čuva moju bebu, ona nije hodala u to vreme, a moja priroda posla je takva, iziskuje ostajanje do kasno, ako pričamo o pevanju, ako pričamo o slikanju ili o radu u školi ili šta god, iziskuje to neko vreme, kome da poverim dete”, objasnila je Tijana.

Uspešnost prvog pokušaja 

„Vratila sam se, da, vratila sam se i to posle kratkog vremena provedenog tamo, jer moje dete nije hodalo, ja sam morala od nečeg da živim, jeste tamo sve besplatno, ali, ja moram detetu da kupim pelene, mleko, ne znam šta sve ne, sebi, moj posao je takav, traži to neko vreme, posebno vreme, kada se ja vratim sa nastupa u 1, to je tamo nemoguće sprovesti, uz svu podršku koju oni daju, da se žene ekonomski osnaže, da se one osamostale, da ne zavise. Najgore je kada žena zavisi i kada nema kome da se vrati, možda ima žive roditelje, ali oni ne žele da je prime nazad”, rekla je Tijana i dodala da ne razume da postoje takvi roditelji u 21. veku da ne žele da prime dete nazad ako trpi nasilje.

Tijana je tek u drugom pokušaju uspela da se odvoji od bivšeg muža koji je bio nasilan i kada se vratila iz sigurne kuće. Definitvno je od njega otišla drugi put, kada je ćerka napunila dve godine.

Važne i korisne savete u vezi sa partnerskim nasiljem dala je psiholog Radmila Vulić Bojović.

„Svaki put kada priča osoba koja je na bilo koji način traumatizovana o tome šta je doživela i šta je proživela, ona na neki način, ponovo prolazi kroz tu traumu. To je mnogo kompleksan i složen fenomen koji počiva na zloupotrebi moći i kontrole i te psihoaktivne supstance one nisu uzrok, one samo skinu te neke zabrane koje normalna osoba, u svesnom stanju i čiste svesti, ima i ne radi stvari koje ne prijaju nekome drugome, ne ugrožava ničiji fizički i psihički integritet i tako dalje.

Ja sam jako puno radila sa porodičnim nasiljem i sa žrtvama i sa počiniocima i jedno od pitanja koje ja postavim počiniocima kada oni tako kažu pa ja sam prosto takav, ja ne mogu drugačije, a ja kažem izvinite, da li vi idete okolo i šamarate druge ljude, da li ste nekada ošamarili svoga šefa, a oni me gledaju kao da je to neko čudno pitanje. Nije čudno pitanje. Nasilnik bira svoju žrtvu zato što je smatra slabom i nemoćnom i zato što mu se može da je ugrozi na takav način”, objasnila je psiholog Vulić Bojović.

Koje signale šalje potencijalni nasilnik pre nego što prvi put udari

„Svaka vrsta vređanja, omalovažavanja, etiketiranja, zabrane, kontrole, svaka vrsta ulaska u sferu privatnog, traženja da se prizna, kontrola kako provodite vreme, svaka vrsta ulaska u naš privatni domen, koja ne predstavlja nešto što je dogovoreno između partnera, znate partnerstva su različita, ali, prelaženje granice, davanja tih komentara, komentarisanje drugih žena u smislu kakve su, kakve treba da budu, kakve ne treba da budu, kako se obukla, sve su to znaci za upozorenje.

Mislim da sve što na neki način osoba doživi kao, znate onaj osećaj u stomaku, kada znate da nešto nije dobro, mislim da treba verovati tome, jer čovek, po svojoj strukturi, po svojoj prirodi, on je podešen tako da prima te signale, e sada da li će ih tumačiti i prepoznati”, rekla je psiholog i dodala da te stvari nikada ne prolaze same od sebe i dodala da se nasilnici veoma teško i retko menjaju i da su to dugogodišnji procesi.

Kako se izlazi iz kruga nasilja

„Podrška, podrška i samo podrška i to podrška stručnih ljudi, ali i ljudi kojima je stalo do vas. Žrtvi uvek treba verovati, ono što je njen najveći strah jeste da joj neće biti verovano i da će te njene reči i patnja kroz koju je prošla nekome biti otprilike, to si i zaslužila. Postoje takvi ljudi, nažalost, takvih se ljudi treba kloniti. Tu postoji ta neka priča o toj zabrani prilaska i tako dalje.

Zabrana prilaska je rešenje za niske i umerene oblike nasilja, ako to uopšte postoji. Kod onih ljudi koji imaju ili određenih psihičkih smetnji ili su duboko uvereni u to da je ta žena njihovo vlasništvo i da oni mogu da rade sa njom šta god hoće, a takvi, takođe, postoje, za njih zabrana prilaska ništa ne znači. Tu je jedino rešenje pritvor i sudska mera po hitnom postupku, jer svako odugovlačenje žrtvu dovodi u još veći rizik.

Nasilnik je uvek odgovoran za svoje nasilje, ali žena je, između ostalog, odgovorna i za svoju bezbednost”, zaključila je za „RTS ordinaciju” psiholog Radmila Vulić Bojović i dodala da treba raditi na osnaživanju žena da sebe štite od svega što im ne odgovara i ne prija.