Čovek koji je pokojnog oca pretvorio u četbota
Upotreba veštačke inteligencije za vraćanje ljudi u život dugo je tema u naučnoj fantastici, ali razvoj tehnologije sada je to omogućio i u stvarnom životu. Džejms Vlahos je pretvorio svog preminulog oca u aplikaciju i posao pod nazivom „HereafterAI“, koji omogućava korisnicima da urade isto sa svojim voljenima.
Još 2016. godine, Džejms Vlahos je dobio strašnu vest – njegovom ocu je dijagnostikovana terminalna faza raka. Ovo se poklopilo sa trenutkom kada je Džejms počeo da istražuje karijeru u oblasti veštačke inteligencije, tako da je njegov projekat ubrzo evoluirao.
Džejmsov otac Džon je preminuo 2017. godine, ali ne pre nego što je uspeo da uz pomoć veštačke inteligencije pretvorio ono što je snimio u četbota koji je mogao da odgovora na pitanja o životu njegovog oca – glasom njegovog oca.
Vlahos napominje da iako četbot nije uklonio bol zbog gubitka oca, to mu daje „više nego što bih inače imao“. „Nije nestao u nekoj nejasnoj uspomeni. Imam ovaj divan interaktivni podsetnik kome se mogu obratiti."
Dok korisnici HearafterAI mogu da postavljaju fotografije svoje voljene osobe, da bi se pojavile na ekranu njihovog pametnog telefona ili računara kada koriste aplikaciju, međutim jedna druga kompanija koja pretvara ljude u četbotove otišla je mnogo dalje.
Južnokorejski DeepBrain AI kreira avatara osobe zasnovane na video-zapisima, snimajući sate video i audio materijala kako bi zabeležio lice, glas i mimiku.
„Kloniramo avatare čija je sličnost 96,5% u odnosu na originalnu osobu“, kaže Majkl Jung, finansijski direktor DeepBrain-a. „Tako da se porodica uglavnom ne oseća neprijatno da razgovara sa preminulim članom porodice, iako je avatar proizvod veštačke inteligencije.“
Kompanija veruje da takva tehnologija može biti važan deo razvoja kulture u kojoj se unapred pripremamo za našu smrt, ostavljajući porodične istorije, priče i sećanja kao oblik „živog nasleđa“.
Proces ipak nije jeftin, a korisnici ne mogu sami da kreiraju avatara. Umesto toga, oni moraju da plate firmi do 50.000 dolara za proces snimanja i kreiranje svog avatara.
Uprkos ovoj visokoj ceni, neki investitori su uvereni da će biti popularan, a DeepBrain je prikupio 44 miliona dolara u svojoj poslednjoj rundi finansiranja.
Ipak, psiholog Lavern Antrobus kaže da treba biti veoma oprezan kada se koristi takva „tehnologija tuge“ u trenucima pojačanih emocija.
„Gubitak je nešto što nas obuzima“, kaže ona. „Kada pomislite da ste blizu oporavka, onda vas nešto iznenada može vratiti nazad.“
„Ideja da biste u takvoj situaciji imali priliku da čujete njihov glas i da čujete njihove reči, mogla bi da bude prilično uznemirujuća."
Antrobus dodaje da ne bi trebalo da žure da koriste četbota izgubljene voljene osobe. „Morate da budete vrlo jaki pre nego što upotrebite nešto poput ovoga. Oprezno i polako koristite ovakve aplikacije."
Veštačka inteligencija protiv birokratije
Način na koji tugujemo je specifičan za svakog od nas, ali to ne znači da nema zajedničkih iskustava.
Birokratija je jedna od njih. Banke, kompanije i sajtovi društvenih medija koje je koristila vaša voljena osoba zahtevaće da popunite niz papira da biste zatvorili račune i okončali direktna zaduženja, pretplate i slično.
„Imala sam više od dve desetine kompanija kojima sam morala da telefoniram i svakoj od njih kažem o svom gubitku“, kaže četrdesetjednogodišnja Elenor Vud, čiji suprug Stiven je preminuo posle teške bolesti.
Da bi se smanjio administrativni teret nedavno ožalošćenih, u Velikoj Britaniji postoji onlajn platforma Settld koja kontaktira organizacije privatnog sektora u njihovo ime.
Korisnik dostavlja potrebnu papirologiju i spisak svih koje treba kontaktirati. Settld zatim automatski piše i šalje mejlove. Na kraju se korisnici ponovo prijavljuju kako bi proverili da li su dotične firme odgovorile i da li su problemi rešeni.
Platformu je 2020. godine osnovala Viki Vilson posle smrti bake.
„Što više možemo da uradimo uz pomoć tehnologije da olakšamo taj administrativni teret, to bolje“, smatra Vilson. „Obično je potrebno oko devet meseci da se sve završi. Računamo da oko 70 odsto tog posla može i treba da bude automatizovano.“
Profitabilna delatnost
Tehnološki sektor tuge, koji se naziva i „tehnologija smrti", sada je globalno procenjen na više od 100 milijardi funti, prema sajtu TechRound.
Ovaj rast je podstakla pandemija koronavirusa, kaže Dejvid Sofer, glavni urednik.
„Ono što je kovid uradio je da su ljudi postali svesniji važnosti života“, navodi Sofer, naglašavajući da je to pomoglo da se razbiju neki tabui oko razgovora o smrti. To je zauzvrat dovelo do toga da sve više prihvatamo tehnologiju kao deo procesa tugovanja.
„Biti u mogućnosti da obavestite mnogo ljudi odjednom, pamtite ljude putem glasovnih snimaka ili vizuelnih poruka su važni“, dodaje.
Ali Sofer veruje da ovaj trend ima još dublje značenje. „Kada tehnologija evoluira da bi rešila tehnološke probleme, to je dobro. Ali kada pomaže u rešavanju netehnoloških problema, kao što je proces tugovanja, to je prava svrha tehnologije."
Ipak, psiholog Lavren Antrobus upozorava da ne postoji zamena za ljudsku podršku kada je u pitanju prevazilaženje tuge. „Ne mogu sasvim da zamislim mesto gde bi tehnologija preuzela tradicionalnije aspekte tugovanja, a to su osećaj bliskosti sa ljudima, osećaj pažnje, osećaj poštovanja.“
Коментари