Zašto crepulja u pirotskom kraju nije samo obična posuda u kojoj se peče hleb

U staroplaninskim selima oko Pirota, hleb se oduvek pekao u posebnim zemljanim posudama – crepuljama. Iako je taj kraj nekada bio centar ženskog crepuljarstva, sada je prava retkost naći žene koje znaju da ih prave.

Iža i ognjište – centar života nekadašnjih staroplaninskih sela, a na ognjištu crepulja u kojoj se pekla najvažnija namirnica – hleb. Ali put do te posude nije bio lak niti brz, jer je izrada crepulja ritual. Počinjalo se od majdana gde se kopala zemlja.

„Ovo se radi od čiste zemlje, i nije kao što se sada radi mašinski, nego se radilo ručno,ceo dan. Pokupe se njih sedam, osam žena… i onda se oblikovalo ručno. Drugi dan uzmu i premažu je unutra zemljom i vodom i svakog dana je pomalo okreću da ne bi ona ispucala“, ispričala je Božana Vidanović iz sela Gostuša.

Po tradiciji, crepulje su pravile isključivo žene i to na veoma arhaičan način. Kažu arheolozi da se nije menjao poslednjih sedam hiljada godina.

Pekao se hleb u toj crepulji ili crepnji – kako se zove u ovom kraju, pokrivao se vršnjakom i zato se još zove podvršnjak.

Crepulja nije samo obična plitka posuda u kojoj se peče hleb na otvorenom ognjištu – za nju su vezani običaji i verovanja.

„Glina za crepulje sakupljala se u određene dane, pevale su se određene pesme prilikom gaženja gline. Znači nije mogla bilo koja žena da gazi glinu. Crepulja nije mogla da se pravi u bilo čijoj kući, na primer, u kući u kojoj je neko preminuo nije mogla da se pravi 40 dana, čak nekada i do tri godine…", objašnjava Lea Vučić, etnolog Muzeja „Ponišavlja" u Pirotu.

Tradicija izrade crepulja i pečenja hleba u njima, pored prirodnih lepota i specifične arhitekture, mogla bi da bude još jedna staroplaninska turistička atrakcija, dok još ima žena koje to mogu da pokažu.