Slobodno se prepustite nostalgiji, bićete motivisaniji i život će vam biti ispunjen smislom

Nostalgija je složena emocija koja je urođena ljudima i često je osećaju ljudi svih uzrasta i različitih kultura. U proseku, nostalgični smo nekoliko puta nedeljno.

Novogodišnji praznici često kod mnogih izazvaju dodatnu dozu nostalgije, dok se osvrću na ono što nam je prethodna godina donela, a šta nije. Podsećanje na zajedničke trenutke sa prijateljima, slušanje omiljene muzike ili pregledavanje starih fotografija su sjajni načini za šetnju kroz hodnike uspomena.

Ne samo da je ova vrsta refleksije uobičajena, već može biti i dobra za nas. Psiholozi otkrivaju da nostalgija, ne samo što je univerzalna, već je povezana i sa boljim mentalnim blagostanjem. Može poslužiti kao važno psihološko bogatstvo u sadašnjosti, ali i budućnosti.

„Uronite u nostalgiju, uronite u prošlost“, kaže Tim Vajldšut, profesor psihologije na Univerzitetu u Sautemptonu, „da biste se motivisali, da biste sledili važne ciljeve, da biste život ispunili smislom, da biste se osećali povezanim. A onda krenite dalje i prepustite se da vas život nosi, do sledeće prilike.”

Povezanost, samokontinuitet i smisao

Nostalgija nije ono što je bila – i to je dobra stvar.

Istorijski gledano, otkako je Johanes Hofer skovao taj termin u svojoj disertaciji iz 1688. godine, nostalgija je klevetana kao psihijatrijski poremećaj od koga je patio neko ko je više voleo da se izgubi u prošlosti na račun sadašnjosti.

„To je čežnja za prošlošću koje više nema“, navodi Verbon Čeung, socijalni psiholog sa Univerziteta u Vinčesteru. To je nešto „gorko-slatko, ali više slatko nego gorko.“

Ljudi su oduvek osećali tu čežnju. Homerov ep Odiseja otelotvoruje reč „nostalgija“, koja potiče od grčkih reči za „povratak kući“ (nostos) i „bol“ (algos).

Prema arheološkim zapisima iz praistorijskih civilizacija. nostalgija možda čak i prethoditi našoj istoriji ili čak i vrsti. U studiji koja je objavljena 2022. godine naučnici su naveli da su pre 300.000 do 500.000 godina stanovnici današnjeg Izraela čuvali i prepravljali stare kremene alatke iako bi ih bilo lakše napraviti od nule, što ih je navelo na zaključak da su čuvani kao „objekti sećanja” na pretke prožeti emocionalnim značajem.

Tokom proteklih nekoliko decenija, istraživanja su otkrila tri glavne funkcije nostalgije: povećanje društvene kohezije, samokontinuitet i smisao.

Istraživači obično izazivaju nostalgiju tražeći od učesnika da razmišljaju i pišu o nostalgičnim uspomenama ili slušaju nostalgičnu muziku. U kontrolnoj grupi, od učesnika se traži da razmišljaju o svakodnevniim događajima ili slušaju muziku na koju su ravnodušni.

Studije pokazuju da nostalgija može da doprinese da se ljudi osećaju više društveno povezanima.

Razmišljajući o prošlim vremenima sa voljenima, „to je način da ih zbližimo, iako su možda fizički udaljeni ili možda više nisu sa nama“, napominje je profesor Vajldšut. Zahvaljujući nostalgiji, „možete se preneti u sadašnjost. I to čini da se osećate povezanim, čini da se osećate voljeno.”

Podsećanje jača naš osećaj samokontinuiteta, jačajući narativ koji pričamo o našim životima, što je važno za naše mentalno blagostanje. Delimično to je i zbog toga što u nostalgičnim sećanjima mi smo u središtu priče zajedno sa drugim ljudima koje volimo, napominje socijalni psiholog.

Na taj način nostalgija nam pomaže da pronađemo više smisla u životu. Jedna studija iz 2019., na kojoj je Vajldšut bio koautor, otkrila je da nostalgija čini život smislenijim zbog svojih efekata na društvenu povezanost i samokontinuitet.

Zanimljivo je da jednostavno sećanje na prošlost nije dovoljno: u poređenju sa razmišljanjem, razmišljanjem i razmišljanjem, nostalgija je povezana sa boljim mentalnim blagostanjem. Moćne psihološke prednosti nostalgije proizilaze iz njene sposobnosti da nas poveže i sa našim voljenima i sa nama samima.

„Na neki način, to je kao da je nostalgija prednost koju nosimo u sebi“, dodaje Čeung. „Mi smo deponovali pozitivna iskustva iz prošlosti zbog kojih se osećamo dobro sami sa sobom.”

Možda je razlog zašto je u vremenima tranzicije ili izazova veća verovatnoća da će se ljudi osećati nostalgično, što može pomoći u regulisanju naših emocija. Na primer, studija iz 2022. navodi da je pisanje o nostalgičnom događaju dva minuta nedeljno pružilo efikasan psihološki tampon tokom pandemije.

Ukratko, nostalgija nam može pomoći da se nosimo u nesigurnim vremenima.

Planiranje budućnosti zahvaljujući nostalgiji i uživanje u sadašnjosti

Misli o srećnijim vremenima ne samo da nam pomažu da se osećamo dobro u ovom trenutku, već su i izvor inspiracije i motivacije za budućnost.

Nostalgija aktivira isti „auto-put sećanja“ koji nas vraća unazad u vremenu kao put koji bi „mogao da se projektuje u budućnost“, napominje Čeung.

Studije u kojima je sprovođeno snimanje mozga magnetnom rezonancom pokazuju da nostalgija aktivira regione mozga uključene u samorefleksiju, autobiografsko pamćenje, regulaciju emocija i potkrepljenje. Konkretno, postoji povećana aktivnost u hipokampusu, regionu mozga važnom i za sećanje na prošlost i za zamišljanje budućnosti.

Podsećajući se naših prošlih uspeha ili sposobnosti da uspostavimo veze sa drugima, nostalgija nas može navesti da težimo važnim ciljevima i prijateljstvima. Na primer, jedan rad iz 2021. godine, na kome je Vajldšut bio koautor, otkrio je da je veća verovatnoća da će nostalgičniji učesnici zatražiti pomoć kada im je potrebna.

Znajući prednosti nostalgije, možemo predvideti i izgraditi „veću banku pozitivnih sećanja“ tako što ćemo svesno uživati u tim trenucima dok se dešavaju, navodi Čeung.

Studija iz 2019. koju su sproveli Čeung i Vajldšut ustanovila je da su studenti univerziteta koji su imali prijatno iskustvo na poslednjoj godini studija češće bili nostalgični četiri do devet meseci kasnije. Ova nostalgija je pak povezana sa većim optimizmom.

Sadašnjost nam tako postavlja teren za buduću nostalgiju i blagostanje.

Zato, sledeći put kada budete provodili kvalitetno vreme sa onima koji su vam bliski i dragi, „pogledajte ih još jednom“, savetuje profesor Čeung. „Zagrlite ih još jednom.“