Informisanje preko društvenih mreža – iskrivljena slika i medijska i digitalna (ne)pismenost

Rezultati istraživanja, domaćih i stranih, pokazuju da se veliki broj ljudi informiše na društvenim mrežama i da veruje u verodostojnost tamo objavljenih informacija.

Psiholog Ana Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije ističe da ne bi trebalo da bude tako jer znamo da društvene mreže plasiraju sadržaj koji generišu pojedinci koji niti imaju veze sa medijima, niti su obučeni da prenose relevantne informacije.

„Ovo je crveni alarm za medije. Ako smo došli dotle da ljudi više veruju nekim random ljudima koje prate na društvenim mrežama nego profesionalnim novinarima koji bi trebalo da prenesu neku vest, onda bi trebalo sve strane da se zamisle“, kaže Mirkovićeva.

Uticaj društvenih mreža na percepciju istine

Vrlo je lako upasti u zamku poverenja u pročitano. Zato nije iznenađujuće da nema onog ko nije makar jednom poverovao u nešto što je video na društvenim mrežama.

„Dobro je što možemo vrlo lako da proverimo vest – možemo da odemo na bilo koji pretraživač, vidimo koji je izvor, da li su neki značajni portali, mediji preneli takođe tu vest, ali to retko radimo. Mi živimo zapravo u jednom trenutku koji se zove postistina, i to je fenomen koji pokazuje da su ljudi skloni da kao istinu percipiraju nešto što je blizu njihovim vrednostima i stavovima i uopšte nisu ni spremni da proveravaju ukoliko je to kompatibilno njihovom mišljenju“, objašnjava gošća Beogradske hronike.

Prema njenim rečima, veliki je problem što ljudi nemaju potrebu da proveravaju ništa ako se generalno slažu, a to potkrepljuje i njihovu narcisoidnost i egocentričnost, te dolazi kao potvrda da je osoba bila u pravu.

Često imamo utisak i da su vesti, informacije, reklame koje dopiru do nas preko društvenih mreža prilagođene našim interesovanjima pa se postavlja pitanje da li dobijamo ono što nas interesuje.

„Svaka društvena platforma ima cilj da što više i što duže privuče našu pažnju. S tim u skladu, hvataju sve podatke o nama – koje slike smo gledali, čiji profil smo posetili, šta smo lajkovali, komentarisali, šerovali. Zapravo to je najviši nivo angažovanja oko neke informacije“, navela je Mirkovićeva i istakla da je suština društvene platforme da nam stalno plasira sadržaj koji nas zanima jer ćemo tako duže ostati na platformi, a onda će oni to unovčiti.

Ana Mirković ističe da ljudi često misle da je otkrivanje privatnosti zapravo to kad stavite u koju ste školu išli ili neki vrlo lični, intiman podatak.

Međutim, svaki naš korak na društvenim platformama se hvata i taj podatak služi zapravo samoj društvenoj mreži da filtrira onaj sadržaj koji će nas što duže zadržati na toj platformi, poručuje psihološkinja.

Informativni balon i zablude koje stvara

Iz informativnog balona može se izaći, ali moramo to da želimo i da znamo kako.

„Ako razvijemo svest, počnemo malo logičnije da razmišljamo i kritički posmatramo stvari. Ali mi to ne radimo. Mi smo zatrpani informacijama. Kažu da za četiri sata na internetu dnevno dobijamo oko 17.000 informacija. I vrlo retko smo mi proaktivni da se odmaknemo i tražimo nešto da bismo uspostavili neki balans“, ističe Ana Mirković, dodajući da tako dobijamo iskrivljenu sliku sveta.

Mirkovićeva navodi primer zablude koju korisnici Tvitera imaju u periodima pred izbore: „Ljudi koji su na Tviteru su ubeđeni u nešto, ali onda dođu izbori kao reality check. Kao što društvene mreže prave taj balon, tako i tradicionalni mediji prave taj balon, pa je pitanje snage koji je jači i na kraju mi to vidimo i po rezultatima izbora“.

Posledice boravka u informativnim balonima su brojne – nismo adekvatno informisani, živimo u zabludi, "razvijamo uverenja koja potpuno nisu adekvatna".

„Normalna odrasla osoba mora da ima kritički ugao posmatranja stvari. To se zove medijska pismenost. Način na koji konzumiramo neku informaciju iz bilo kog medija, tradicionalnog ili digitalnog, trebalo bi da zapravo bude na više nivoa obrađena informacija“, istakla je Mirkovićeva.

Neophodno je postaviti sebi pitanja: Zašto je ova vest došla meni? Ko ju je meni plasirao? U koju svrhu je ona proizvedena? Kakvu promenu ponašanja ili emocija kod mene treba da izazove?

Nažalost, naglašava Ana Mirković, kod nas je medijska pismenost na niskom nivou, zbog čega su ljudi često žrtve raznih manipulacija.