Od produktivnosti petkom i posle podne nema ništa

Dok su brojne studije proučavale produktivnost radnika uz upotrebu metoda kao što su dnevnici ili ankete koje su zaposleni vodili i popunjavali sami, i procene njihovog učinka.

Sve ove metode su subjektivne. Na njih mogu uticati predrasude i raspoloženje ili se ljudi pogrešno sećaju onoga što su radili.

Umesto toga, istraživači Univerziteta A&M u Teksasu oslanjali su se na neinvazivne i objektivne metrike korišćenja računara kao što je brzina kucanja.

Istraživači su proučili ovakve podatke prikupljene od skoro 800 zaposlenih u velikoj energetskoj kompaniji u Teksasu.

Analiza je sprovedena u periodu od dve godine od 1. januara 2017. do 31. decembra 2018. godine. Zatim su upoređivani podaci dobijeni u odnosu na doba dana, kao i različitih dana u nedelji.

Manje aktivnosti petkom

Istraživači su birali učesnike koji su bili na različitim poslovnim pozicijama, od administratora do inženjera.

Utvrdili su da je srednja vrednost ukupnog broja otkucanih reči bila 427 u ponedeljak. Ovaj broj porastao bi za 3,45 odsto u utorak i ostao relativno nepromenjen do četvrtka. Međutim, najveća promena usledila bi u petak – pad od 19,1 odsto.

Osim toga, ljudi su pravili znatno više grešaka u kucanju tokom poslepodneva nego ujutru, i to tokom svih dana u nedelji, a posebno petkom posle podne.

„Otkrili smo da je upotreba računara rasla tokom nedelje, a zatim značajno opadala petkom. Ljudi su kucali više reči i imali više pokretanja miša i klikova mišem svakog dana od ponedeljka do četvrtka, a petkom su ove aktivnosti bile daleko slabije“, naveo je Tehjun Roh, autor studije i profesor Univerziteta A&M u Teksasu, u saopštenju za javnost.

Stručnjaci teksaskog univerziteta ističu da su rezultati njihovog istraživanja važni i sugerišu da bi menadžeri mogli da preispitaju postojeće planove rada kako bi se rad usmerio na najproduktivnije dane u radnoj nedelji.

Od maja, oko 60 odsto radnika sa punim radnim vremenom u SAD radilo je isključivo u prostorijama preduzeća. Ostatak je radio na daljinu ili je imao hibridni sistem rada, pokazale su ankete.

Fleksibilnost u organizaciji rada, kao što je hibridni rad ili četvorodnevna radna nedelja, mogli bi da pomognu u ublažavanju negativnih efekata dugih radnih nedelja i da poboljšaju produktivnost zaposlenih, kažu istraživači.

Ranije studije utvrdile su da rad na daljinu smanjuje stres i pruža zaposlenima veću kontrolu nad njihovim radnim rasporedom, što pomaže u smanjenju mentalnog umora i pregorevanja na poslu i povećava zadovoljstvo poslom.

Rad na daljinu, takođe, ima ekološke prednosti jer smanjuje emisiju ugljen-dioksida, zagađenje i potrošnju goriva.

„Takav način rada omogućava zaposlenima da više vremena provode sa svojim porodicama, a takođe im ostavlja više vremena za vežbanje i slobodne aktivnosti, za koje se pokazalo da poboljšavaju i fizičko i mentalno zdravlje“, kaže Mark Benden, šef Odseka za zaštitu životne sredine i zdravlja na radu.

Međutim, ova studija ima nekoliko nedostataka. Podaci su prikupljeni od zaposlenih samo u jednoj velikoj energetskoj kompaniji i moguće je da rezultati ne važe u drugim radnim delatnostima.

Takođe, druge aktivnosti koje nisu opisane u studiji, poput prisustva sastancima petkom ili pravljenje plana rada za narednu sedmicu, mogle bi da utiču na fluktuaciju produktivnosti.