Veštačka inteligencija generaciji Zed adut za napredak u karijeri

Generacija Zed imala je ne baš prijatan ulazak u svet odraslih, makar kada je posao u pitanju. Započinjući poslove usred globalne pandemije, mnogi od ovih novih radnika propustili su da steknu osnovne, takozvane čvrste i meke veštine koje se obično stiču radeći rame uz rame sa starijim kolegama.

Međutim, kao prva zaista digitalna generacija, njihovo urođeno odlično poznavanje tehnologije moglo bi im pomoći da naprave deo te osnove, posebno pošto veštačka inteligencija postaje izuzetno važan deo modernog radnog mesta.

Ema Pari, profesorka upravljanja ljudskim resursima i šefica grupe za promene u oblasti zapošljavanja na britanskoj Kranfildskoj školi menadžmenta, videla je kako otvorenost generacije Zed prema novim tehnologijama stavlja ove mlade ljude u prve redove kad je reč o ovom novom načinu rada.

„Uz veštačku inteligenciju, ljudi imaju tendenciju da padaju u distopijski ili utopijski pogled, a mlađi ljudi obično padaju u ovo drugo. Iako još ne postoji velika količina kvalitetnog istraživanja o ovome, anegdotski, mladi ljudi više prihvataju veštačku inteligenciju i voljniji su da je prilagode svom svakodnevnom životu i poslu“, objašnjava profesorka Pari.

Tehnologija je mladima sredstvo za optimizaciju posla

Stefani Forest, osnivač konsultantske kuće za strateške komunikacije u tehnološkom prostoru TFD, sa sedištem u Londonu, videla je iz prve ruke kako zaposleni iz generacije Zed sa lakoćom koriste tehnologiju veštačke inteligencije i brzo postaju neophodni na radnom mestu.

„Oni ne dovode u pitanje (tehnologiju) – oni je jednostavno vide kao način da optimizuju ono što već rade“, naglašava Forestova.

Prema njenim rečima, u TFD-u, pripadnik generacije Zed bio je prvi zaposleni koji je eksperimentisao sa generativnim alatima kao što je Chat GPT za zadatke koji uključuju administraciju, istraživanje i pisanje elektronske pošte.

„Pošto je veštačka inteligencija tako nova za sve, ona postavlja zaposlene iz generacije Zed u ravnopravan položaj sa ostalim članovima tima, pružajući im način da daju značajan doprinos. Veštačka inteligencija omogućava kompanijama koje gledaju u budućnost da uče od mlađih zaposlenih, u smislu kako koriste tehnologiju da bi bili efikasniji“, navela je Forestova.

Rad sa veštačkom inteligencijom samo jedna od potrebnih veština

Patrik Fan, profesor Poslovnog koledža pri Univerzitetu Tipi u Ajovi, u SAD, primećuje koliko mladih ljudi daje prednost učenju ovih veština kao „strateškom potezu u karijeri“, bilo da se radi o eksperimentisanju u svom ličnom životu, pohađanju onlajn kurseva ili o tradicionalnom školovanju.

Ovo znanje može pomoći generaciji Zed da doprinese poslovanju na način na koji njihove kolege koje manje poznaju veštačku inteligenciju možda neće moći, što mlađe zaposlene može učiniti posebno vrednim za svoje poslodavce.

„Zaposleni zedovci mogu da iskoriste svoje znanje veštačke inteligencije kako bi inovirali i pojednostavili procese i pomogli da se premosti jaz između tehničkih i netehničkih uloga“, kaže Fan.

Ovo im može pomoći da se istaknu. Na primer, u „VEM Medikalu“, kompaniji za medicinske alate sa sedištem u SAD, „sposobnost mladih zaposlenih da koriste veštačku inteligenciju za automatizaciju dosadnih poslova i optimizaciju tokova posla je ozbiljno povećala našu produktivnost“, kaže Derik Hatavej, direktor prodaje.

Osim toga, ističe Fan, „to što je generacija Zed upoznata sa veštačkom inteligencijom pomaže mlađim zaposlenima da se prilagode promenama i razumeju implikacije veštačke inteligencije na njihove uloge, što ih čini fleksibilnim i dinamičnim zaposlenima“.

Patrik Fan dodaje da su ove veštine posebno korisne u određenim industrijama, uključujući tehnologiju, finansije, zdravstvo, marketing i proizvodnju, gde kompanije brzo integrišu veštačku inteligenciju i mašinsko učenje.

Mladi ljudi takođe mogu biti ključni kada je u pitanju oblikovanje etičkih praksi u vezi sa veštačkom inteligencijom.

„Generacija Zed, poznata po svom pristupu poslu zasnovanom na vrednostima, mogla bi da igra ključnu ulogu u dovođenju do boljeg korisničkog iskustva i inkluzivnije tehnologije“, istakao je Fan.

Jedan od izazova generacije Zed pri ulasku na tržište rada, zbog rada na daljinu, je prekid veze sa starijim kolegama. Ali, kako kaže Stefani Forest, njihovo znanje o veštačkoj inteligenciji moglo bi im pomoći da izgrade te mostove – pa čak ih učiniti i mentorima starijim kolegama.

Tempo usvajanja novina ne prati munjevit napredak tehnologije

Međutim, važno je prepoznati da odlično poznavanje jedne veštine neće nužno izbrisati neke od profesionalnih barijera koje zedovac mora da prevaziđe. Iako će tehničko znanje uvek obezbeđivati profesionalnu vrednost, profesorka Pari tvrdi da još ima prostora za davanje prednosti drugim veštinama pre nego što upotreba veštačke inteligencije bude zaista neophodna.

„Zamišljamo da su sve organizacije fokusirane na veštačku inteligenciju, ali to još uvek nije realnost. Tehnologija munjevito napreduje, ali usvajanje možda ne ide tako brzo kao što mislimo“, objašnjava profesorka Pari.

Poslodavci traže zaposlene koji imaju komplet veština, a tehničke veštine su samo jedan deo slagalice.

„Druge veštine, kao što su komunikacija, timski rad, rešavanje problema i prilagodljivost i dalje su visoko cenjene“, kaže Fan. On takođe naglašava kako je moguće obučiti zaposlene za rad sa veštačkom inteligencijom, tako da mladi radnici neće na kraju biti jedini zaposleni sa ovim veštinama.

Sve u svemu, vladanje alatima koji uključuju veštačku inteligenciju možda neće u potpunosti da nadomesti slabosti koje generacija Zed ima zbog pandemije. Ipak, čini se da pomaže – daje mladim radnicima potrebnu prednost i dobro ih priprema za karijeru na radnom mestu koje se stalno razvija.