Suze malog Voje koje su nas posle 40 godina podsetile šta je saosećajnost sa drugima

Snimak malog Voje iz Kuršumlije koji je pre 40 godina kroz suze recitovao pesmu u emisiji „Tebi kažem“, koju je na Televiziji Beograd vodio Milovan Ilić Minimaks, a koji je objavila TV Kuršumlija na svojoj Fejsbuk stranici, privukao je prethodnih dana veliku pažnju javnosti. Većina, od više stotine hiljada komentara odnosila se na to kako danas vaspitavamo decu i gde se u međuvremenu izgubilo saosećanje sa drugima.

Ovako je četvorogodišnji Voja iz Kuršumlije recitovao pesmicu koju je za njega napisala njegova vaspitačica Danica.

I danas, 40 godina posle, dok gleda snimak, nose ga iste emocije. Suze mu je kaže izmamila nepravda.

„Jer nismo svi isti i nemamo svi jednako. Moramo da znamo to. I znamo. Znači, neko ima više, neko manje, ali ovo je stvarno bilo emotivno“, kaže Vojislav Vujić.

Život ga, kao u pesmi nije mnogo štedeo. I ta zemlja iz snova, odrastanjem mu je postajala sve dalja.

„Radio sam u vojsci 10 godina. E, onda je posle došlo svašta, sve i svašta. Borili smo se za život dok se nismo skućili. Nismo još uvek, ali dobro, biće.“

Danas sa porodicom živi u selu Donji Stepoš kod Kruševca. Ima troje dece, četvrto je na putu. Radi dva posla da bi preživeo - u firmi, i na imanju gde se bavi poljoprivredom. Nije mu teško jer je strvorio složnu porodicu.

„Mi uživamo u prirodi i volimo taj posao koji radimo, a bavimo se stočarstvom”, kaže Vojislav.

Rekli smo mu u šali da smo na ulazu očekivali natpis „Odraslima ulaz zabranjen!"

„Imamo svašta u planu, neću da otkrivam, možda bude i toga."

Voja veruje u snove, tako vaspitava i svoju decu. Želi da postanu pošteni i časni ljudi. I da ne kriju emocije, baš kao što nije ni on. Kaže, kada bi svaki čovek ovog sveta, samo na kratko bio osećajan kao mali Voja , bilo bi sreće i ljubavi za sve.

*U prilogu korišćeni snimci TV Kuršumlija