Italija, zemlja džeparoša – kriminalci koriste trudnice za pljačku po metroima

Policija već godinama prisluškuje čitave porodice upravo zbog organizovanja džeparenja u metrou. Radi se o vrlo organizovanom sistemu, uglavnom su svi u ovim „porodičnim bandama“ – rođaci, svako sa svojom ulogom i jasnim zadacima: žene su te koje kradu, muškarci organizuju odlazak u zone u kojima su najveće gužve, ali i podelu „zarade”, piše italijanski dnevni list Korijere dela sera.

Žene rade, muškarci organizuju

Najveći broj džeparoša nisu Italijani. Prema pasošima koje poseduju, kako prenosi italijanska štampa, potiču iz zemalja Zapadnog Balkana ili su poreklom iz Egipta i Maroka, Bugarske i Južne Amerike.

Prema informacijama koje ima Korijere dela sera džeparoši su žene – sestre, supruge ili rođake pravih organizatora ovih kriminalnih radnji, a pošto su najčešće trudne ili majke mnogobrojne maloletne dece protiv njih je teško započeti krivični postupak.

Muškarci su ti koji određuju u kojoj će se zoni džepariti.

Žrtve su najčešće turisti, po pravilu Japanci, za koje članovi džeparoških grupa kažu da su najbolji jer nose mnogo keša. Zone u kojima se džepari su one sa najvećom gužvom.

Kada se gradovi poput Milana isprazne leti, džeparoši se sele u turistička mesta poput Venecije, Firence i u Rim.

Kada odžepare svoju žrtvu, uglavnom kradu novac i mobilne telefone, „plen” odmah predaju u ruke saučesniku tako da one osobe koje kradu ostaju „čiste” dok lična dokumenta opljačkanih žrtava završavaju u kantama za đubre ili iznad mašina za izdavanje karata.

Ukradeni novac služi za kupovinu kola, nakita i torbi.

Džeparoši zvezde – posle TV emisije nazad na „posao”

Mnogobrojne članice tih kriminalnih grupa su gostovale u televizijskoj emisiji „Drito e Rovešo” Kanala 4 medijske kuće Medijaset, objašnjavajući kako i zašto džepare, vraćajući se sasvim normalno svom „poslu” posle televizijskog gostovanja.

One se predstavljaju lažnim imenima, daju lažne adrese a najčešće se brane trudnoćom. Emisija „Striša la noticija” svakodnevno sa svojim izveštačem Valeriom Stafelijem patrolira milanskim metroom i snima šta se dešava, a i sami građani su se organizovali i to isto snimaju mobilnim telefonima.

Jedan od njih je Matija Peconi, predsednik Komiteta za sigurnost u Milanu koji je, radeći to, i povređen – džeparoši su ga izudarali u metrou.

Njegovo ranjeno i krvavo lice osvanulo je u svim italijanskim medijima a napadačice su to snimale.

Iako su ove žene dobro poznate snagama reda i često ih uhvate na delu, sutradan uvek budu puštene iz pritvora, što je u centru polemika italijanske javnosti koja se pita zašto ne završavaju u zatvoru.

Po članu 146. Krivičnog zakona, kazne se – ukoliko nisu novčane – ne mogu primeniti na trudnice ili majke maloletne dece. Ovaj zakon dobro poznaju bande džeparoša u Italiji i koriste ga. Ove žene štiti i član 275. Zakona o krivičnom postupku prema kome se trudnoj ženi ili majci sa decom mlađom od šest godina ne može odrediti zatvor.

U osnovi, trudnice ili majke veoma male dece ne mogu biti uhapšene. Kako navodi Korijere dela sera, ova grupa džeparoša ne deluje samostalno, već je deo šire kriminalne mreže koja žene, iskorišćavajući njihovo stanje, nesmetano šalje da kradu u metroima širom Italije.

Kazne izrečene džeparošima se vremenom akumuliraju i primenjuju se od trenutka kada žene koje su nekoliko puta uhvaćene u krađi više nemaju pravo na odlaganje, odnosno kada nisu trudne i kada deca odrastu.

Britansko istraživanje je pokazalo ono isto što se već mesecima navodi u italijanskim medijima a to je da se najviše džepari oko Koloseuma i Fontane di Trevi u Rimu, zatim oko Duoma u Milanu, te u metroima i na železničkim stanicama.

Posle Italije, na drugom mestu ove neslavne liste nalazi se Francuska (naročito se džepari oko Ajfelovog tornja u Parizu) a potom i Holandija. Bez obzira na uverenje mnogih da se u Barseloni najviše džepari, Španija je na ovoj listi tek na šestom mestu.