Ako vozimo neispavani, isto je kao da vozimo pod dejstvom alkohola

Šta bi bilo kada bi vozači bili kažnjavani ili ostajali bez dozvole zato što su neispavani seli za volan? Novo istraživanje otkriva da ako smo prethodne noći spavali manje od pet sati, verovatnoća da ćemo doživeti saobraćajnu nesreću je ista kao da vozimo pod dejstvom alkohola.

Ако возимо неиспавани, исто је као да возимо под дејством алкохола

Poznat je podatak da je oko 20 odsto svih saobraćajnih nesreća posledica umora vozača. Tokom prethodnih decenija broj nezgoda izazvanih alkoholom donekle je smanjen, međutim, broj sudara zbog umora ostao je isti.

Pošto je dozvoljena, odnosno nedozvoljena količina alkohola u krvi utvrđena, naučnici su želeli da utvrde koja je to minimalna količina sna potrebna da bi se bezbedno upravljalo automobilom.

Kako bi to utvrdili, analizirali su rezultate dobijene laboratorijskim i terenskim studijama koje su se bavile ovim pitanjem.

Nakon sinteze nalaza iz 61 jedinstvene studije, istraživači su otkrili da je manje od četiri do pet sati sna u prethodna 24 sata povezano sa približno duplo većim rizikom od sudara. To bi bio isti rizik kao kada vozač ima 0,05 promila alkohola u krvi.

Međutim, to nije sve, već se rizik značajno povećava sa svakim izgubljenim satom sna prethodne noći. Neke studije su čak ukazivale da kada je vozač spavao između manje od četiri sata prethodne noći, verovatnoća da će doživeti nesreću mogla bi biti do 15 puta veća.

Kako „uhvatiti“ neispavane vozače

Na osnovu ovih analiza koje su objavljene u časopisu Nature and Science of Sleep, naučnici smatraju da je razumno zahtevati od vozača da ne sedaju za volan ukoliko nisu dovoljno spavali. Ako bi se ovo uskladilo sa stepenom rizika koji se smatra prihvatljivim za intoksikaciju, moglo bi se razmišljati o potrebi da se propiše najmanje četiri do pet sati sna pre vožnje.

Ipak u obzir se mora uzeti više aspekata osim naučnih dokaza. U većini slučajeva, pijenje alkohola je samostalna odluka pojedinca. Mnogi ljudi ne mogu da odluče da više spavaju – na primer, roditelji s bebom, radnici u smenama i ljudi sa poremećajima spavanja. I ne samo to, već da bi se regulisalo ovo pravilo, bila bi neophoda podrška javnosti, kao i instrumenti kojima bi moglo da se utvrdi koliko je neko spavao u prethodna 24 sata.

Zato za sada jedino preostaje da se apeluje na savest i upozori na opasnosti koje umor i nespavanje mogu izazvati u saobraćaju.