Jelena Đoković: Novak i Tara su veoma bliski, Stefan i ja imamo poseban odnos

Roditeljstvo je nešto što zahteva određene veštine, napominje Smiljana Grujić, psiholog i psihoterapeut, Fondacija „Novak Đoković“, i zahteva određenu zrelost roditelja. Te veštine roditelji obično nemaju i zato je dobro da kroz različite vrste edukacija savladavaju te veštine.

„Kao što da bismo vozili kola treba da idemo u auto-školu, isto tako se i roditeljske veštine uče. A to je ono što je dobra vest za sve roditelje“, naglašava Grujićeva.

Jelena Đoković, globalna direktorka Fondacije „Novak Đoković“, naglašava da je temom roditeljstva počela da se bavi i pre nego što je postala majka i uvek je mislila da zato što se bavila edukacijom i teorijom, da će joj uloga roditelja biti spontana i laka.

„Međutim, kada sam postala roditelj, onda sam shvatila da me i život uči, a ne samo knjige“, napominje Jelena Đoković.

„Kada se Stefan rodio pravili smo se kao da se ništa nije promenilo“

Priznaje da joj je najveći izazov bio to što su se ona i Novak pretvarali kao da se ništa nije promenilo, s obzirom na to da je njegova karijera bila u punom jeku, a ciljevi i ambicije prilično visoki.

„I mi smo se pretvarali da jedna mala beba može sve to da isprati, i mi sa njom, i da to neće ništa bitno promeniti naš ritam putovanja, logistike i svega što ide uz profesionalni sport. Međutim, potpuno nas je poremetilo. Doduše, ja sam preuzela dosta na sebe da bih Novaka rasteretila. Imala sam pomoć, srećom, i moram da priznam da je te Stefanove prve godine Novak bio nepobediv i završio je kao prvi na svetu, tako da je zaključio da to nama lako ide, ali već ona druga godina je bila ona kada sam ja rekla, 'Ja ne mogu više, ovo je mnogo naporno'“, priznaje Jelena Đoković.

Danas joj je mnogo lakše, što zbog edukacije, pomoći roditelja, što zbog toga što je Novak takav partner te puno ljubavi dobijaju i deca i ona od njega svaki put kada su zajedno.

Povezanost između roditelja i dece u ranom detinjstvu je vakcina za mentalno zdravlje dece

Onlajn „Škola roditeljstva“ Fondacije „Novak Đoković“ već je pripremila 14 videa sa razovorima o roditeljstvu koji su Jelena Đoković i Smiljana Grujić obavile tokom pandemije.

„Nekako smo stvorili tu zajednicu roditelja koji su jedva čekali da im omogućimo pristup tim videima i stalno su nas pitali, i sada smo jako srećni što smo u prilici da im to omogućimo", dodaje Jelena Đoković.

Teme su u početku same birale, ali posle toga su roditelji predlagali teme. Publiku jesu uglavnom činile mame, ali je bilo par očeva koji su probleme sa kojima se suočavaju iznosili na vrlo iskren i otvoren način.

Tate jesu veoma važne u podizanju dece, ali ne treba obeshrabriti jednoroditeljske porodice, napominje Grujićeva. Za decu su bitne brižne odrasle osobe.

Kakav je Novak kao tata

„Bila sam prilično iznenađena kako se on tako dobro prilagodio s obzirom na to da je jedan potpuno posvećeni profesionalac koji se do najsitnijih detalja bavi svojom karijerom koja traje već decenijama. Onda kada je postao otac kako je on to uspešno uspeo da preseli i u te pelene, pa da prohodamo... Između ostalog, sada sa našom ćerkom je jako blizak. Mislim da je taj odnos između tate i ćerke baš vidljiv u našoj kući. Stefan i ja imamo posebnu vezu, ali Tara i Novak... I mnogo sam srećna što je baš on moj partner životni i što je roditelj sa mnom“, otkriva Jelena Đoković.

Dodaje da dosta razgovaraju o svom roditeljstvu i da Novak pročita knjige koje je i ona pročitala, a zatim razgovaraju o njima.

Roditelji imaju rešenje

Jelena Đoković je inače i sertifikovani trener za roditelje jer je prošla školu poznate dr Šefali Cabari. Napominje da se roditelji obično žale na decu, a u stvari su roditelji ti koji vide problem i koji imaju rešenja i da samo treba da radimo na sebi.

Smiljana Grujić ističe da: „Roditeljstvo zahteva kapacitet za promenu iz trenutka u trenutak. I zato to nije laka stvar. Roditelje me pitaju mnogo toga. Od toga – da li udariti dete i šta posle toga, do toga kako praviti dobre interakcije sa decom.“

Jelena navodi da je i ton kojim se obraćamo deci mnogo bitan, navodeći da je nedavno imala situaciju kada je želela da njen sin Stefan krene iz kuće odmah, ali je on slagao kocke i nije želeo da krene. U tom trenutku je  mislila da mu govori sve što treba kako bi on krenuo, ali je primetila da je to govorila tonom koji ni njoj nije prijao.

Posle toga, kada je Stefan krenuo na spavanje, ona mu se izvinila što je takvim tonom sa njim razgovarala i objasnila mu da je ona u tom trenutku žurila, jer su je drugi ljudi čekali, a on nije želeo da krene.

Priča o roditeljstvu je uvek priča o roditeljima, a ne o deci

Psiholog Smiljana Grujić ističe da na ovom primeru možemo videti koliko je važno da roditelji razumeju šta je to što u detetovom ponašanju izaziva negativnu emociju kod roditelja.

„Treba da se zapitamo šta je meni sada važno, da li mi je bitno da moj sin bude posvećen i da kada radi nešto uradi to do kraja ili mi je važno da uradi ono što ja od njega u ovom trenutku tražim. Roditelji treba da imaju svest da oni uvek mogu da 'nateraju' dete da ono uradi ono što roditelj želi, ali pitanje je šta time dobijamo. Dugoročno za razvoj dece to nije dobro. Roditelji moraju da budu vlasnici svog glasa. Nekada jako dobro sa decom iskomuniciramo, ali glas nam govori da mi deci naređujemo, a to onda ne dopire do dečjeg srca. Zato je važno da budemo povezani sa sobom i da roditelji rade na sebi. To nije preterivanje, to je danas neophodno.“

Priča o roditeljstvu uvek je priča o roditeljima, a ne o deci. Grujić ističe da su roditelji ti koji su doneli odluku da imaju decu i sve što oni urade uticaće na mališane, od toga šta roditelji rade zavisi u kom smeru će se dete razvijati, da li će biti srećno i zadovoljno ili nesrećno.

Jelena Đoković je navela da voli što je u roditeljstvu reč o roditeljima i što roditelji imaju svu kontrolu da promene način obraćanja i ophođenja prema deci i onda mogu uvideti i te najbolje promene kod njih. Ona je to, dodaje, primenila u svom životu i doživela je veliko olakšanje.