Zvezdarski berberin, dobra brada za još bolje samopouzdanje

U Srbiji su nekada zanatlije bile veoma cenjene. Zanat se prenosio s generacije na generaciju, a brojni šegrti sticali su znanje i veštine iskusnih majstora. Iako je zanatlija sve manje, postoje oni koji odolevaju savremenom dobu. Jedan od takvih zanatlija je i beogradski berberin, pored čije radnje retko ko ne zastane i ne svrati.

Ne postoji prolaznik koji ne zastane pred tim lokalom na Zvezdari. Neobičan izlog, a još neobičniji ambijent razlog su što je ova berbernica uvek puna ljudi. Vladimir je treća generacija svoje porodice koja se bavi ovim zanatom.

„U to vreme, kada me je deda učio, ja sam mislio da će to biti potpuno besmisleno, zašto bih ja to učio, više niko ne radi britvom. Postojao je jedan period, pre nekih recimo 15 godina, kada ljudi uopšte nisu radili brade, međutim, poslednjih, recimo, pet-šest godina to se na velika vrata vraća na svetsko, ali i na naše tržište“, navodi vlasnik berbernice Vladimir Krstanović.

Već tri godine ima lokal. Sponatno je, kaže, na putovanjima kupovao predmete koji su u njemu budili emociju. Dolaze uglavom muškarci, ali voli, kaže, kada svrati i poneka žena.

„Mesto za muškarce gde oni dođu, opuste se, izađu sređeni, sa viškom samopouzdanja. Često tu pokrećemo naše priče, muške naravno. Postoje neke berbernice gde je zabranjen ulaz ženama. Mi, međutim, nemamo ništa protiv, čak i volimo, jer žene više primećuju detalje“, navodi Krstanović.

„Super je atmosfera, pa sada porodično i sin i ja dolazimo jednom ili dvaput mesečno“, kaže mušterija Predrag Bogosav.

„Pre svega, živim ovde u kraju i svaki dan prolazim Ulicom Milana Rakića. Privuklo mi je pažnju, ali nisam svraćao prvih godinu i po dana, želeo sam da ostanem veran svom tadašnjem frizeru i onda sam odjednom počeo da svraćam kod Vlajka, kako ga ja zovem, primetio sam njegovu sjajnu energiju i osećaj za stil“, ističe još jedna zadovoljna mušterija Dimitrije Munjić.

Vladimir je bio i na Svetskom prvenstu u Parizu, a sledeće godine ide u Madrid. I dalje pohađa brojne obuke i radionice, a najviše voli „Berberske dane“, na kojima se okupljaju berberi iz celog regiona kako bi razmenili iskustva, znanje i ideje.

„Pre svega ljubav, da prosto volite to što radite. Da ste esteta, da imate oko za detalje“, navodi Krstanović.

Prva berbernica u Beogradu nastala je 1819. godine, a osnovao ju je Nićifor Ninković, lični lekar kneza Miloša Obrenovića. Simbol berbernice je plavo-crveno-bela šipka. Plava i crvena boja su simbolizovale vene i krv, a bela zavoje kojima su se pacijenti nakon intervencije previjali.