Statistika kaže da je do 19. januara 80 odsto ljudi odustalo od svojih novogodišnjih odluka

Nedavno istraživanje pokazuje da je 58 odsto stanovništva (30 miliona odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu) nameravalo da donese novogodišnju rezoluciju za 2023. godinu. Većina se, naravno tiče zdravlja i novca.

Međutim, studija urađena na oko 800 miliona korisnika fitnes aplikacije Strava pokazala je da skoro 80 odsto ljudi koji donesu novogodišnju odluku do 19. januara odustane od nje i vrati se starim navikama.

Stopa uspešnosti

Ova luda želja za samousavršavanjem u decembru i januaru je ono što očarava dr Džona Norkrosa, oca istraživanja novogodišnjih odluka.

Doktor Norkros je sproveo istraživanje o novogodišnjim odlukama još osamdesetih. Oko 40 odsto od 200 volontera ostalo je pri svojoj odluci nakon šest meseci. Posle dve godine, procenat je pao na 19 odsto. Eksperiment je usledio devedesetih na slučajnom uzorku od 159 ljudi sa rezolucijama i 123 bez njih. Ponovo je ustanovio da se odluke pridržavalo oko 40 odsto ispitanika.

Nagrađivana naučnica koja se bavi proučavanjem ponašanja ljudi, Ketrin Milkman, profesorka na Univerzitetu u Pensilvaniji u Sjedinjenim Državama, takođe je sprovela nekoliko eksperimenata.

„Moji saradnici i ja smo pokazali da su ljudi na datumima poput Nove godine dodatno motivisani da se uhvate u koštac sa svojim ciljevima jer osećaju da mogu da okrenu novi list i oslobode se prošlih neuspeha.“

„Možda ste hteli da prestanete da pušite, da popravite fizičku formu ili da počnete da odlazite na spavanje u razumno vreme, a niste. Novi početak poput Nove godine omogućava vam da te pogrešne korake vratite u prošlo poglavlje i kažete sebi: 'To sam bio stari ja, ali novi ja ću biti drugačiji'“, objašnjava profesorka Milkman.

Zašto se ne pridržavamo svojih odluka?

Ali zašto toliko ljudi i dalje ne uspeva u ovom godišnjem ritualu? Postoji vrlo malo literature na ovu temu.

Per Karlbring, profesor psihologije na Univerzitetu u Stokholmu, bacio je svetlo na nalaze objavljene u časopisu PLOS ONE. Njegovo istraživanje je otkrilo da efikasnost rezolucija zavisi od toga kako su formulisane.

Profesor Karlbring objašnjava da: „U mnogim slučajevima, preformulisanje rezolucije može da pomogne. Na primer, ako je vaš cilj da prestanete da jedete slatkiše da biste smršali, najverovatnije ćete biti uspešniji ako umesto toga kažete 'Ješću voće nekoliko puta dnevno'. Zatim zamenite slatkiše nečim zdravijim, što verovatno znači da ćete smršati i pridržavati se svoje odluke. Ne možete izbrisati ponašanje, ali ga možete zameniti nečim drugim.“

Profesor Pragja Agarval sa Univerziteta Lafboro u Ujedinjenom Kraljevstvu to je drugačije izrazila: „Jedan od glavnih razloga zašto obećanja ne uspevaju pre kraja januara je taj što su nejasna. Ona se tiču nemerljivih kvaliteta kao što su zdraviji, srećniji (bez definisanja šta to znači) ili zaraditi više novca (bez smišljanja iznosa ili plana).“

Mislimo na cilj, a ne i na proces

Takođe, često sebi postavljamo nedostižne ciljeve jer želimo da testiramo sami sebe. Postoji inherentni paradoks – nazvan „paradoks napora“ – u tome koliko naš mozak voli ideju napora, dok u stvarnosti smatra da mu je to neprijatno. Želimo da mislimo da ćemo se osećati ispunjenije ako izazovemo sebe da postignemo težak cilj.

Drugi razlog za to je taj što doživljavamo nepovezanost sa našim budućim ja – mi smo pristrasni prema sadašnjosti. To znači da nam je teško da zamislimo sa kakvim teškoćama će se suočiti naša budućnost u pokušaju da postignemo ove rezolucije.

Mislimo na krajnju tačku koju želimo sada, u sadašnjosti, ali ne i na proces ili putovanje do nje. Sa tako uskim fokusom, lako je vizualizovati ovu krajnju tačku kao bližu nego što jeste kada počnemo da radimo na njoj.