Bangkok i moderna arhitektura - kako živeti sa vodom a ne u strahu i „protiv nje"

Poplave su promenile moj život, rekla je Vorakhom, koja je studirala na Visokoj školi dizajna Univerziteta Harvard. „To je bila prekretnica, kada sam počela da koristim alate pejzažne arhitekture za rešavanje klimatskih promena", dodala je.

Poplave 2011. godine odnele su stotine žrtava i raselile milione ljudi. Od 76 tajlandskih provincija, 65 je proglašeno zonama katastrofe zbog poplava.

„Za nas su klimatske promene pre svega velika pretnja od vode. Naši ljudi mogu da osete uticaj tih promena u svakodnevnom životu, svake godine kroz sve veće poplave, porast nivoa mora i jaku sušu", rekla je Vorakhom.

Bangkok, grad sa skoro 11 miliona stanovnika, izuzetno je podložan poplavama. Smešten u niskoj delti reke Čao Praja, nalazi se na samo 1,5 metara iznad nivoa mora. Prema procenama stručnjaka, 40 odsto teritorije grada bi moglo biti poplavljeno do 2030. zbog intenzivnijih padavina. Grad već tone po oko dva centimetra svake godine.

U mnogim gradovima koji tonu, uključujući Bangkok, trenutna urbana infrastruktura nije pogodna i „smanjuje našu sposobnost da se prilagodimo klimatskim promenama", rekla je Vorakhom, napominjući da su mnogi vodni putevi i kanali Bangkoka uništeni ili su zapušteni.

„Moramo da ih popravimo i preispitamo način na koji razvijamo naše gradove. Za nas, kao grad vode, jedini način je da povratimo poseban odnos sa vodom", rekla je ona.

Njeni specifični projekti u Bangkoku uključuju park koji može da primi do četiri miliona litara vode, najveću farmu na krovu Azije, podignuto šetalište na mostu i baštu kod kanala u centru grada.

Arhitekta je rekla da integriše prirodu i vodu u svoj dizajn kako bi stvorila pejzaže koji pomažu u ublažavanju poplava i dodaju zelenilo gusto naseljenim gradovima.

Tajland je do danas pokušavao da se uhvati u koštac sa problemom poplava izgradnjom „sve viših i viših brana", rekla je ona, tvrdeći da je to pogrešan pristup i rešenje „zasnovano na strahu".

Centralno pitanje, prema njenom mišljenju, a na koje gradovi koji tonu poput Bangkoka treba da se fokusiraju je - kako ćemo živeti sa vodom bez straha, što je ideja koja, kako tvrdi, „leži u srcu njenog dizajnerskog pristupa".

Dugoročna investicija

Jedan od njenih najinovativnijih dizajna je Sentenari park, koji je izgrađen u kampusu Univerziteta Čulalongkorn u centru Bangkoka.

Park skladišti velike količine kišnice i sprečava plavljenje okolnih ulica, izgrađen na nagibu, usmerava oticanje vode kroz nagnute bašte i veštačke močvare. Odatle voda teče u jezero, kapaciteta od skoro dva miliona litara. Ispod zemlje je dodatni rezervoar za vodu koji može da primi još tečnosti. 

Takođe je autorka najveće farme „na krovu Azije" - Sajam grin skaj, transformišući 22.400 kvadratnih metara u zelenilom bujno, prijatno utočište.

Farma, koja reciklira otpad od hrane iz restorana u zgradi ispod, i koristi ga kao biljno đubrivo, upija i skladišti velike količine kišnice. Zatim se koristi za uzgoj povrća, bilja i voća, kao i pirinča. Inspirisana tradicionalnim poljoprivrednim praksama Tajlanda i njegovim „pirinčanim terasama", arhitekta je stvorila zamršen, slojevit pejzaž koji omogućava kišnici da se spušta i upija u vrtove povrća i bilja.

„Najvažnije je slediti mudrost ljudi iz prošlosti koji su živeli sa vodom", rekla je ona u vezi sa korišćenjem tradicionalnih arhitektonskih praksi.

Bangkok ima nešto više od 35,5 kvadratnih metara zelenih površina po osobi, u poređenju sa 248 u Njujorku i 710 u Singapuru, prema Indeksu zelenih gradova Simensa. Projekti koji stanovnicima pružaju zelene površine su od vitalnog značaja u jako razvijenom i naseljenom gradu.

Dizajn i lekcije koje podupiru rad arhitekte, sada se šire izvan Tajlanda. U aprilu je imenovana za dizajnera za rad u rezidenciji na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, gde istražuje klimatski ugrožena mesta u gradu podložnom poplavama.

Ona takođe radi sa lokalnim zajednicama na spasavanju Uneskovog mesta Džordž Taun u Maleziji od potapanja.

Vorakhom napominje da se koristi od njenih projekata šire izvan upravljanja poplavama. Zelene površine takođe pomažu u smanjenju uticaja urbanog toplotnog ostrva i pružaju beneficije za javno zdravlje kao što je smanjenje zagađenja vazduha.

Stanovnici grada takođe imaju tendenciju da žive duže u zelenim četvrtima, prema studiji Barselonskog instituta za globalno zdravlje.

„Biti otporan je sposobnost da napredujete i preživite. Mi imamo tu sposobnost kao ljudska bića, ali naša urbana infrastruktura je nema, i ne dozvoljava nam da je imamo. Zelena područja otporna na klimu su dobra dugoročna investicija za gradove, i najbolje rešenje za sledeće generacije", zaključila je Vorakhom.