Kako preživeti promenu vremena?
„Kada dolazi do nekih promena, kao što su vremenske, najbolje je da okolnosti učinimo što predvidljivijim. Naše biće predvidljivost tumači kao sigurnost i to je korisno kod svake adaptacije. Kod promene vremena važno je pratiti prognozu, reorganizovati rutine, produžavati boravak napolju, prilagoditi hranu godišnjem dobu i baviti se umerenom fizičkom aktivnošću, koja je povoljna za mentalno zdravlje“, rekla je psihijatar i psihoterapeut dr Irena Đorđević iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
U emisiji Među svetovima svet Radio Beograda 1 pojasnila je da su meteoropate osobe koje, i kada aktiviraju svoje mehanizme za prilagođavanje, i dalje osećaju tegobe kada dođe do promene vremena i da to nisu pogoršanja već postojećih psihičkih problema, nego izolovana stanja.
„Ipak, ono što najčešće možemo primetiti jeste da je reč o ljudima koji inače imaju sklonost ka psihičkim problemima i poremećajima, pa pri promeni vremena dolazi do njihovog pogoršanja. Postoje, sa druge strane, i ljudi koji su osetljiviji na klimatske promene, a ne razviju kliničku sliku afektivnog poremećaja. To može biti slučaj sa onima koji osećaju prolećni umor“, rekla je dr Irena Đorđević i dodala da njegovi simptomi mogu biti pojačan zamor, razdražljivost i pad koncentracije.
Sagovornica Radio Beograda 1 izjavila je da se sezonska depresija i primetnije psihičke promene najčešće događaju u prelaznim periodima između jeseni i zime i zime i proleća.
Nije kiša kriva
Psihijatar i psihoterapeut dr Irena Đorđević smatra da nije sve samo do vremena, već i do toga kakva su naše uverenja u vezi sa njim.
„Dobra vest je da na uverenja možemo da utičemo, da ih menjamo i da tako promenimo emocije koje vezujemo za neku pojavu. Ukoliko ne volimo kišu, bilo bi dobro da osmislimo neku prijatnu aktivnost kojom ćemo se baviti upravo kada ona pada. Neka to bude cilj tog dana - kako da nam tada bude lepo i dobro, uprkos kiši. Tako će nam, postepeno, kiša postati milija.“
Kada nekoga pitamo kako je, često ćemo dobiti odgovor: „Kao i ovo vreme" ili „Kako ću biti kada je ovakvo vreme?“. Đorđevićeva navodi da vreme često služi kao paravan za spoznaju i objašnjenje istinskih osećanja.
„U određenim porodicama se ne govori mnogo o emocijama. Ljudi ne umeju dobro da ih prepoznaju i imaju 'zabranu' da ih osećaju i pokazuju, pa neretko to povezuju sa telesnim senzacijama i spoljnim faktorima. Tada kao izgovor mogu da posluže vremenske prilike“, zaključila je ona i naglasila da ne postoje negativne i pozitivne emocije, već da svaka od njih ima svoj značaj, koji je prečica do naših uverenja i promene.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар