U čemu je tajna muškatli na užarenom beogradskom asfaltu

Muškatlama sa auto-puta dive se mnoge domaćice. Iz Gradskog zelenila nisu bili u mogućnosti da otkriju tajnu, jedino su naveli da postoji ugrađnjen sistem za zalivanje „kap po kap“ i da se biljke zalivaju dva puta dnevno, ujutru u 6 i u ponoć.

„Pitanje je funkcije i značaja tih biljaka koje se nalaze na visokim stubovima. One više imaju estetsku funkciju nego bilo koju drugu. Ali oni improvizovani zeleni zidovi koji se nalaze između traka pored prometnih saobraćajnica na Novom Beogradu imaju višestruku funkciju. Tu se biraju biljke koje imaju veću površinu listova koje efikasno zadržavaju zagađujuće česti čestice na površini svojih listova. Između ostlaog, u određenoj meri, ti zeleni zidovi mogu malo da ublaže efekat ulične buke“, objašnjava Tomica Mišljenović, asistent na Biološkom fakultetu u Beogradu.

Botanička bašta „Jevremovac“ proteže se na oko pet hektara i predstavlja dom za oko dve hiljade vrsta biljaka. Mnogo je faktora koji utiču na njihovo održavanje, a kako kažu, najvažnije je navodnjavanje.

„Ako pogledamo biljke otvorenog prostora to su pre svega neke biljke umerenog klimata koje zahtevaju optimalnu vlažnost kako bi normlano fiziološki funkcionisale u takvim uslovima. Naravno, ove temperature koje se sada dešavaju kod nas u gradu i u čitavom regionu predstavljaju izazov za te biljke i one ne mogu svojim mehanizmima da se izbore i da sačuvaju svoju vijabilnost i onda mi moramo dodatno da ih navodnjavamo, zalivamo i tretiramo kako bi opstale u gradskoj sredini“, naglašav Milorad Vujičić, pomoćnik upravnika u Botaničkoj bašti „Jevremovac“.

Ova zelena oaza u centru grada poznata je po retkim vrstama bijaka. Ove godine, prvi put od otvaranja Staklenika, 1892. godine, procvetala je agava. Reč je o biljci koja cveta samo jednom tokom svog života. Potiče iz Meksika, a najpopularnija je plava agava od koje se pravi tekila.

„Ona se nalazi u jednoj od kupola staklenika i naravno sada možete videti agavu koja je završila svoj ciklus cvetanja i pustila je veliki broj izdanaka od kojih smo mi napravili nove male biljke, preko 200 izdanaka, a na samoj biljci se nalazi još veliki broj mladica“, dodaje Vujičić.

Hrast lužnjak – jedno je od najstarjih stabala u Botaničkoj bašti, još iz vremena kada je ovo bio prostor gospodara Jevrema, pa ga u Bašti zovu i Deda Jevremov hrast. Zovu ga i ukrasom bašte, a krošnja pravi hlad u prečniku od 30 metara. Procenjuje se da je star više od 150 godina. Zato, ako se može govoriti o debeloj hladovini na beogradskih plus 37, ovo je baš to mesto.