Kako kafa i četkica za zube u rukama izbeglica prave umetnička dela

Kada je Mostafa Moz Azimitabar dobio potvrdu o prijemu iz Umetničke galerije Novog Južnog Velsa, znalo je da konačno može da počne da sebe naziva umetnikom. Prijavio je svoj autoportret za nagradu Arčibald za 2022, i dalje je oduševljen time što se ono što je počelo kao vežba psihološkog preživljavanja tokom šest godina u pritvoru na ostrvu Manus, razvilo u umetničko delo.

„Nisam imao nikakvo iskustvo u umetnosti u Iranu, nisam imao nijednog učitelja umetnosti u svom životu. Ali kada sam stigao u Manus, duboko sam želeo da pobegnem od sve buke i čuvara. Pronašao sam mir u papiru, kafi i četkicama za zube", ispričao je Mostafa.

Bez pristupa četkicama i bojama, to su bili materijali koje je Azimitabar koristio kada je kao zatočenik počeo da pravi prva dela.

Posle skoro osam godina u pritvoru, uključujući 14 meseci tokom kojih je bio zatvoren u dva hotela u Melburnu nakon transfera u Australiju, Azimitabar se konačno našao na slobodi početkom 2021. On sada tuži australijsku vladu za to zatvaranje.

Iako je u početku, kada su mu postali dostupni, bio oduševljen što je prvi put radio sa pravim umetničkim materijalima, ubrzo se vratio kafi i četkicama za zube koje je kupio u supermarketu - uz dodatak akrilnih boja.

„Koristim kafu jer želim da dokumentujemsećanja na ono kroz šta sam prošao osam godina", rekao je bivši pritvorenik.

„Kafa i četkice za zube su male stvari koje predstavljaju jednostavnost i otpor. Oni pokazuju da sam preživeo, oni pokazuju da sam nastavio", dodao je.

Autoportret je u Galeriju umetnosti Novog Južnog Velsa dostavio i njegov kolega kurdski izbeglica iz Irana i bivši zatočenik sa ostrva Manus Farhad Bandeš.

Tokom sedam i po godina zatvora, redovno je dobijao umetničke materijale od Bena Kviltija, čiji je portret Margaret Oli dobio Arčibaldovu nagradu 2011.

Ali i on je ponekad bio primoran da pribegne kafi; čuvari su mu u više navrata oduzimali boje i četke.

Bandeš je završio više od 100 umetničkih dela dok je bio u pritvoru, a otkako je pušten na slobodu krajem 2020. godine, radovi su mu bili izloženi u galeriji Blak Dot u Melburnu.

„Crvena, žuta i zelena na mom licu boje su moje zemlje, a plavo je za okean koji sam prešao da bih došao u Australiju; delo kaže - sigurnost i sloboda.", rekao je Bandeš čiji rad prikazuje kako je pun radosti.

„Da, smejem se na portretu, zato što u isto vreme još držim bol i traumu od onoga što mi se desilo pod ovom okrutnom politikom, smejem se jer je to otpor. Mogu da me tuku, vređaju, povređuju, ali ja sam i dalje jak i svojim osmehom se borim za svoja prava i za druge nevine izbeglice", ispričao je.

I Bandeš i Azimitabar su radili na svojim delima i u studiju kolege umetnika, filmskog reditelja i zastupnika izbeglica Angusa Mekdonalda, koji snima dokumentarac o njihovim životima.Njih dvojica se takođe bave muzikom, pa su zajedno nastupili na koncertu Nedelje izbeglica 2021. u Gradskoj kući u Sidneju. Bandeš, između ostalog, studira vinogradarstvo.

Dobitnici Arčibaldove nagrade od 100.000 dolara za portret biće objavljeni 15. maja.