Kalemegdanski Miki Maus – Dizni nije bio čovek već šifra koja obećava beskrajnu zabavu

Ne mogu se više setiti godišnjeg doba. Na Kalemegdanu su žene na priručnim tezgama prodavale vunene kape, pa pretpostavljam da se spremala zima, ili je barem bila kasna jesen sa košavom koja brije uši.

Na jednoj tezgi sam, u dokonoj šetnji, ispod patriotskog šunda i treš suvenira spazio hrpu stare hartije. Izbliza sam pogledao požutele stranice: Politikin zabavnik iz 1939. godine.

Prozorče u majčino detinjstvo

Prelistao sam ga, računajući u glavi koliko je moja majka tad imala godina. Sedam. Sudeći po tome što sam video u primerku koji je mirisao na davnašnju vlagu i prašinu, junaci njenog detinjstva bili su isti kao i moji junaci tridesetak godina kasnije: Miki Maus i Paja Patak. Izgledalo mi je pomalo čudno da su bezvremeni Diznijevi likovi bili prijatelji generaciji mojih roditelja jednako kao i mojoj.

Kupio sam taj primerak Zabavnika sa nejasnom namerom da majci možda jednom pokažem prozorče u njeno detinjstvo. Ipak ga, polazeći njoj u Bosnu, nikada nisam poneo sa sobom. Ovaj primerak je počeo da hvata prašinu među isečcima iz novina u mojoj privatnoj biblioteci.

Predratni miševi i patke

Tek mnogo kasnije saznao sam da su novinari tadašnje Politike, Vladislav Ribnikar, Živojin Vukadinović i Dušan Timotijević bili idejni tvorci Politikinog zabavnika. Duda Timotijević je, prevodeći američke stripove, bio kum mnogim Diznijevim likovima koji su dobili narodska imena. Do 4. aprila 1941. izašlo je 220 brojeva. Dva dana kasnije bombardovanje Beograda i aprilski slom Jugoslavije, označili su kraj Diznijevog sveta na ovim prostorima. Moja majka se morala rastati od novostečenih drugova iz Diznijevih stripova.

Valja naglasiti da se u časopisu Mika Miš još 1936. pojavio nevešti ali popularan plagijat Diznijevog Miki Mausa, i to čak pre svog slavnog brata. Mika Miš je doživeo preko 500 izdanja, ali je i njega odneo Drugi svetski rat.

Tito voli Paju Patka

Pobeda komunista u građanskom ratu, kao i oslobođenje zemlje od okupatora, nisu odmah doneli povratak Diznijevih junaka među Jugoslovene. Strip je bio prokazan kao buržoaski produkt. Kao i u ostalim sferama kulture, Titov raskid sa Staljinom 1948. značio je postepenu rehabilitaciju kulture „klasnih neprijatelja“, pa tako i likova zvanih Miki Maus, Paja Patak, Šilja.

Vladislav Ribnikar je 1952. ponovo pokrenuo Politikin zabavnik. Navodno je Tito agentu kompanije Dizni rekao da nema ništa protiv obnavljanja izdavanja Diznijevih stripova. Legenda kaže da je Tito izjavio kako voli Paju Patka. Kako god, celu deceniju pre mog rođenja, Diznijevi likovi su predstavljali sve važniji deo detinjstva posleratnih generacija.

Ja spadam u generaciju koja je umesto novinskog, crno-belog formata, od 1968, čitala časopis u boji. Moj Miki je imao crvene pantalonice, Paja Patak plavu mornarsku uniformu, a Mini je bila u haljinicama na tufne. Tek kada je detinjstvo bilo davno iza mene pročitao sam da je Mini, Mikijeva devojka, u stvari „flaperka“ – tako su u Americi zvali emancipovane devojke dvadesetih godina prošlog veka koje su nosile kratke suknje i kratke frizure, izlazile u noćni provod kao i muškarci.

Kako se naseljavao Patkovgrad

Za mene je ukupni univerzum Patkovgrada bio završen i savršen. Nisam mogao da zamislim vreme u kojoj likovi iz Diznijevog sveta nisu postojali. Ipak, oni su imali vrlo tačne godine rođenja – računaju se premijerna objavljivanja u stripu ili crtanom filmu.

Tako je 1928. Miki Maus nastao kao prvi lik iz ove slavne serije. Nastup u crtanom filmu imao je zajedno sa Mini, svojom budućom devojkom. Tokom vremena pored Mini nastaje šest najpopularnijih likova – atropomorfni pas Šilja (1929.), pas Pluton (1930.), Paja Patak (1934.), njegova devojka Pata (pod drugim imenom 1937, pod svojim od 1940.). Raja, Vlaja i Gaja, Pajini sestrići nacrtani su prvi put u stripu 1937. Diznijev crtač Karl Barks stvorio je Baju Patka, multimiliardera i škrticu, tek godine 1947.

Mogli bismo tako dugo nabrajati – od Srećka Srećkovića, preko lopova Buldoga do Proke Pronalazača ili Mage Vračević. Svi su rođeni pre mene i pre Diznijeve smrti 1966.

Dizni kao čarobna reč

Za dečaka koji je prve stripove i crtane filmove upoznao sredinom šezdesetih godina prošlog veka, Dizni nije bio čovek već šifra koja obećava beskrajnu zabavu. Tek kasnije sam počeo da se interesujem za lik i delo čoveka koji je stvorio kraljevstvo antropomorfnih životinjskih likova koji su imali najdublje ljudske osobine i ponašanje: ljubav i bes, lojalnost i prevrtljivost, mržnju i praštanje, zavist i samopožrtvovanost, gramzivost i velikodušnost.

U samoj Diznijevoj ranoj biografiji ništa nije nagoveštavalo rodonačelnika globalne čarolije. Rođen je u Čikagu 5. decembra 1901. pre tačno 120 godina. Bio je dete farmera. Imao je troje starije braće i mlađu sestru. Njegov otac je bio iz irsko-kanadske porodice, a majčini su bili doseljenici iz Nemačke. Evropski koreni zvučali su bajkovito: Na francuskoj obali spram Engleske postoji mesto Izinji. Iz njega potiče vitez D`Izinji, podanik normandijskog vojvode Vilijama koji će u istoriju ući kao Vilijam I Osvajač, čovek koji je u 11. veku osvojio Englesku i popeo se na engleski presto. Njega je u pohodu pratio vitez D`Izinji – tako je prezime prešlo La Manš i tamo ostalo, pretvorivši se u Dizni.

Emigranti iz te porodice su ga preneli na severnoamerički kontinent, da bi mu Volt, četvrto dete Elajasa Diznija i Flore Kol u 20. veku obezbedio svetsku slavu. Već sa sedam godina prodavao je svoje crteže u komšiluku. Šesnaestogodišnji srednjoškolac Volt Dizni se prijavio kao dobrovoljac u Prvom svetskom ratu, ali je kao maloletan dospeo do mesta volontera Crvenog krsta u zemlji svojih plemenitih predaka, Francuskoj.

I Hitler među fanovima

Posle rata slede godine osnivanja firmi i njihovog bankrota, prelaska u Holivud, gde je sa osnivačkim kapitalom od 250 dolara zajedno sa Abom Ajverksom osnovao prvi crtački studio. Njegov prvi crtani lik, zec Osvald, bio je uspešan, ali ga je preotela kompanija „Univerzal studio". Diznijev odgovor je bio - Miki Maus, najuspešniji miš svih vremena.

U priči o Diznijevom uspehu svakako treba izdvojiti Snežanu i sedam patuljaka iz 1937. godine, prvi celovečernji crtani film u koloru, za čiju je produkciju Dizni, uprkos savetima menadžera, bankara i žene, založio kuću. Film je postao jedan od deset najuspešnijih filmova prošlog veka.

U Drugom svetskom ratu Diznijeva kompanija radi za američku Vladu kao propagandna mašina. Ali neke nacističke podmornice imaju na sebi lik Mikija Mausa. Hitler i Gebels na privatnim projekcijama uživaju u svakom Diznijevom novom filmu, dok su njegova dela u nacističkoj Nemačkoj zvanično zabranjena.

Mračna strana Volta Diznija

Tu je i senka krajnjeg desničarenja koja će u eri makartizma – lova na simpatizere komunizma u Holivudu u prvoj fazi Hladnog rata – pasti na Diznija. On je vladinim službenicima podnosio izveštaje o levičarima među svojim saradnicima i poslovnim partnerima. Inače, u njegovoj kompaniji žene nisu mogle da crtaju i kreiraju, radile su u odeljenju za bojenje. Kada bi navršavale tridesetu godinu života dobijale bi otkaz. Ako bi se za nekog saradnika saznalo da ima homoseksualne sklonosti, on bi bio otpušten. To su bili njegovi ideali.

Dizni je 1944. i osnovao „Filmsko udruženje za očuvanje američkih ideala“, koje je okupljalo desničarske istomišljenike – od Garija Kupera do Džona Vejna.

Pred kraj života Dizni, desni republikanac, podržao je svog prijatelja Ronalda Regana, u kandidaturi za guvernera Kalifornije. To je isti onaj holivudski glumac koji je docnije kao predsednik države postao simbol neokonzervativnog tvrdog kursa Vašingtona.

Globalno detinjstvo

Umetnička intencija i estetska vidovitost Diznija, ostvarivali su se mimo granica njegove poprilično skučene ideološke slike sveta. Da nije tako, njegovi likovi ne bi sve do danas pratili detinjstvo milijardi dece od Aljaske do Šangaja, od Finske do Filipina. O tome se mogu naći svedočanstva u biografiji ovog tvrdoglavog i maštovitog čoveka. Dvadesetak Oskara, niz počasti širom sveta.

Za moju majku je prozorče u Diznijev svet otvorio Politikin zabavnik pred Drugi svetski rat. Za mene je celi Patkovgrad vrvio od života u Zabavniku, stripovima i crtanim filmovima s kraja šezdesetih prošlog veka. Za mog sina je u Nemačkoj s početka novog milenijuma Paja Patak bio Donald Dak – Diznijevi likovi su se polako selili iz animacija i stripova u tri-de filmove, igrice i raskošne holivudske produkcije sa potpisom osnivača kompanije kao žigom koji garantuje dobru zabavu. Danas već postoje ljudi koji u Pariz idu samo zbog Diznilenda.

Diznijeva metoda i kalemegdanski miš

Možda sam anahrono dete analogne ere, ali meni u svemu tome nedostaje jedna vrsta čednosti – miris sveže štamparske boje na Politikinom zabavniku. Radost zbog petominutnog crtanog filma pred vesti u pola osam. Drhtanje cele porodice nad sudbinom 101 dalmatinca na televizijskom programu za novogodišnje praznike.

Kad sam već u ovom tekstu spomenuo Finsku – tamo je Paja Patak (Aku Ankka) neko vreme bio zabranjen jer je bio nacrtan – bez gaća.

Tako su se, estetskom ironijom istorije, poneki cenzori u svetu pokazali kao daleko konzervantivniji od samog umetnika Volta Diznija. Možda je najbolju karakterizaciju ovog čoveka dao Robert B. Dilts, poznati savetnik na polju primenjene psihologije koji je svojedobno rekao da postoje tri Diznija – vizionar, realista i namćor kojem ništa ne valja. Od toga su posle stvorili Dizni-metodu, pretpostavljajući da svaki uspešan tim mora imati po jednog od ove trojice.

A moj primerak Politikinog zabavnika iz 1939? On sanja svoje crno-bele snove u jednoj sobici u beogradskoj ulici Nikolaja Gogolja. Pošto majke više nema, to je sve što mi je ostalo od njenog detinjstva. Presavijen novinski format iz kojeg viri Miki Maus. Ne dodirujem ga. Bojim se da bi ga dodir mogao pretvoriti u prah.