La Lineu smo upoznali pre pedeset godina

Rođen kao Mister Mark, oniži i sa povećim nosom, izuzetno ljut, nervozan zbog svake sitnice, gunđalo, bio je takav dok nije postao jednostavno Linija, a Osvaldo Kavandoli ga je učinio simpatičnijim i lakše ga je bilo zavoleti. Mnogi su ga jednostavno zvali Badum badum.

U studiju njegovog autora koji je preminuo 2007. godine njegov sin, Serđio Kavandoli, ispricao nam je nesto više o simpatičnom liku.

„Linija liči na mog tatu. Moj otac je uvek pravio likove koji liče na njega, sa malo većim nosom, jer je mislio da je imao veliki nos, tako da je taj nos prisutan svuda, kod svih likova koje je on napravio, nije samo kod Linije“, kaže Serđo Kavandoli.

Linija nikada nije sama, uvek se sa nekim prepire i razgovara.

„U svakoj epizodi prisutna je ruka koja je ruka mog oca, naime on je deus ex machina svega onoga što se Liniji dešava u crtaću i on se često strašno nervira jer je moj otac često umeo da ga zafrkava, pravio mu je smicalice, obrisao bi mu crtu, i Linija se poprilično živcirala. Linija je imala puno devojaka ali sa njima nikada nije imao sreće. Ne zbog karaktera već jer su te žene uvek bile pomalo uobražene i na visini i uvek se nešto dešavalo tako da je na kraju ostajao sam“, dodaje Serđio.

Sve ljubitelje ovog animiranog filma je oduvek zanimalo i kojim to jezikom priča Linija.

„On nešto mrmlja, ispušta neke zvuke, to je zapravo gramelot koga je izmislio Karlo Bonomi, glumac koji mu je pozajmio glas. On ponekad ubaci nešto na milanskom dijalektu, retko neku italijansku reč, pa ko to razume onda se smeje. Linija i Karlo su jedno te isto, ne mogu se odvojiti“.

Iza manje od dva minuta animacije stoji ogroman posao.

„Ima više od 1.500 crteža za dva minuta crtanog filma. To je oko 3.000 fotograma. Svaki crtež bi morao da se ponovi po dva puta jer ako se to ne uradi onda bi pokret bio mnogo brži. To znam jer sam bio operater na filmu, radio sam kao snimatelj kratkometražnih filmova Linije da pomognem mom ocu kada sam mogao, tako da znam koliko je to težak posao.

Nikada nisam ni pomislio da crtam umesto mog oca, iz poštovanja. Probao sam jednom sa dva crteža, ali to nije to. Jer ako pogrešite nagib, krivinu sve je drugačije, ja odmah prepoznam kada Liniju nacrta neko drugi jer umem da vidim tu razliku. Moj otac je imao napravljene forme za Linijin nos da bi mogao da ih nacrta mnogo brže tako da ne pogreši i da nema razlike u nosu, ne menja formu“.

Nakon smrti Linijinog autora, simpatični čovečuljak nastavlja da živi zahvlajujući jednom mladom animatoru koga je Kavandoli naučio kako da nacrta Liniju na njegovim originalnim tablama, danas najviše u komercijalne svrhe.

Pitali smo Serđija Kavandolija kako je Linija reagovala na to da nema više njegovog Kave.

„Moj otac je napravio paket razglednica kojima je želeo da objavi vest o svojoj smrti. Na tom paketu je pisalo Post Cava (Nakon Kave). Ja sam ih pronašao mesec dana nakon što je umro. Sređivao sam ovde po studiju i našao sam ih. Njegova želja je bila da ih da svim prijateljima sa datumom poštanskog pečata.

Na razglednici možete videti zemlju koja prati njegov profil i Liniju koja mu donosi buket bojica za crtanje i oplakuje njegovu smrt. Te razglednice sam poklonio njegovim prijateljima, novinarima i ljudima koji i dalje dolaze u studio“, kaže na kraju razgovora Serđo Kavandoli.