Iz Švajcarske se vratio u Roandu i svojim rukama napravio mlin u rodnom selu

Još kao desetogodišnji dečak Živoslav je radio za kilogram brašna ili parče proje. Vodeničari su ga othranili i verovatno još tada nastala je želja da nikada više ne bude gladan i da jednoga dana ima svoju vodenicu.

Dečački san ostvario mu se u 67 godini po povratku iz Švajcarske gde je kao stolar proveo radni vek i stakao penziju.

„Kada sam ja to sve počeo da pričam u selu su mi rekli: 'Živo ako ti napraviš vodenicu u Branevo mi ćemo to da izemo'. A ja mislim da nije tako. Znači to moje obećanje je ispunjeno“, ponosan je Živoslav. 

Pošto je po struci stolar, mlin je sam sagradio. Žito melje kresani kamen, a ne liveni i to brašnu daje posebnu oštrinu, a proji ili hlebu savršen ukus.

„Svima koji su došli kod mene ja sam poklanjao po 5, 10 kila, kako kojem. I poklanjaću i dalje. Poklanjaću ljudima svema koji nemaju zato što ja nisam imao i ja sam to zapamtio. Posle moje smrti ostaće vodenica u selo Roandu u atar Branevac. Jel će imati ko da radi u njoj? Nadam se, pošto imam dva sina i dva unuka, koji su sade u Švajcarsku, ali kad dođe vreme oni će, kao ja, jedan dan da se pokupe“, kaže Živoslav.

Još od dečačkih dana seća domaćeg starinskog belog kukuruza Osmaka.

„To je kukuruz taj naš stari osmak zvani, koji traže sada svi svud redom, al ga ne mogu naći, al kod men ga ima. Posejan je hektar i po“, dodaje preduzetni stolar.

Kraj vodenice na proplanku između šljivika i vinograda Živolav je podigao kuću za odmor. Potpuno je opremljena i spremna za eventualne goste i seoski turizam. Ko želi mir i tišinu, domaći kačamak od tek samlevenog brašna, šetnje po šumi ili možda lov sa domaćinom sa obližnje čeke, ovo je idealno mesto.