Biciklisti u Srbiji su poslednja rupa na svirali

Već devet godina beogradski biciklisti se okupljaju svake poslednje subote u mesecu i zahtevaju bezbednije uslove za vožnju.

Biciklisti ističu da nije bezbedno voziti ni po ulici, jer vozači nemaju razumevanja za njih, a na trotoaru smetaju pešacima.

Gradskih staza za bicikle nema ni izbliza dovoljno.

Udruženja biciklista iz Beograda, Novog Sada i Šapca uputila su inicijativu za izmene zakona o bezbednosti saobraćaja, kojim bi se uvela obaveza bočnog odstojanja od jednog metra prilikom preticanja biciklista.

„Imamo zahtev da se u jednosmernim ulicama dozvoli dvosmerno kretanje bicikala po ugledu na ostale zemlje zapadne Evrope prvenstvo bi se povećao broj biciklista“, objašnjava Zoran Bukvić iz udruženja „Ulice za bicikliste“.

Pošto najviše ljudi na posao ide na udaljenost do pet kilometara, koja se može preći peške ili biciklom, u Parizu su dodali novih 650 kilometara biciklističkih staza.

„U gradovima u Francuskoj ljudi više koriste bicikl, jer je javni prevoz rizičan za prenos virusa. Saobraćaj je prilagođen biciklistima i ljudi su to rado prihvatili. Bicikl je koristan i za naše zdravlje i za životnu sredinu. Njime možete da idete na posao u kupovinu, svuda. Ovde u Beogradu idem na posao biciklom svaki dan“, kaže Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.

I u Milanu su nove zone predviđene za pešake i bicikliste. London planira da zatvori polovinu ulica za automobile.

Britanska vlada ulaže dve milijarde funti za prilagođavanje puteva biciklistima i pešacima, a računica je da ako bi se više kretali, Britanci bi bili zdraviji i u narednih 20 godina uštedeli bi 17 milijardi funti zdravstvenom sistemu.