Zimsko računanje vremena – korisno ili štetno po zdravlje

Dok traju rasprave o tome u kojoj vremenskoj zoni ostati kada EU ukine pomeranja sata 2021. godine, još jednom smo prešli na zimsko računanje vremena i kazaljke na časovnicima vratili sat unazad. 

Mnogi se pitaju kako je uopšte došlo do zimskog i letnjeg računanja vremena i da li je promena korisna ili štetna po zdravlje.

Sama ideja da se pomeranjem sata stvori privid dužeg dana stara je više od 200 godina, ali nastala je širom Evrope još 1916. godine, kada su proizvođači uglja hteli da uštede energiju. Da li se pomeranjem časovnika zaista štedi energija i u današnje vreme?

Gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, Branko Simonović iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“, istakao je da je to u današnje vreme prevaziđeno. Neke od studija pokazuju da se u tim okolnostima troši i više energije.

Oko 70 zemalja na svetu pomera sat dva puta godišnje, što verovatno neće biti slučaj 2021. godine, kada se bude većina zemalja odlučila za jedno od dva računanja vremena.

„U tom pogledu postoji opasnost da se uvede još veći nered nego što je do sada bio, imajući u vidu da je dato na volju različitim zemljama da to rade i u tom pogledu rešenje bi moglo da se traži u osluškivanju okoline, da se prilagodi globalnom trendu, a da se ostane u okviru onovne časovne zone“, istakao je BrankoSimonović.

Da li može da dođe do haosa u zemljama koje se prostiru na više vremenskih zona?

„Postoji razlika između severa i juga i onih zemalja koje žive od turizm, a imaju drugačiji interes od zemalja koje nemaju duga leta“, napominje Branko.

Kako uspostaviti geografski red s obzirom na vremensku zonu. Zemlje kojima je primarna grana privredne turizam žele da im je obanica što duža, a severne zemlje bi volele da im noć duže traje.

„Kada je naša država u pitanju u javnosti postoji dilema ili je po sredi trilema. Imamo staro zimsko računanje vremena na koje smo se vratili i za koje većina ljudi navija, ali se zaboravlja novo radno vreme na kome su poništene te prednosti. Veći deo svetlog dela dana prespavamo, i takvo zimsko računanje vremena nije dobro. Kod letnjeg čitanja vremena svetli deo dana bolje je iskorišćen i ono nas izmešta u istočnoevropsku časovnu zonu. Treće rešenje je da se vratimo i trajno ostanemo na zimskom čitanju vremena, ali da vratimo radno vreme na onaj režim koji je bio uspostavljen pre1983. godine“, zaključio je Branko Simonović iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.