Poljane gde su nekada živeli ljudi, a stanovalo vino

Bilo ih je u Župi nekada sedamdesetak, a danas u tragovima – tek 24. Samo je jedna u Lukarevini pod zaštitom države, pa je skoro pre četiri decenije delimično rekonstruisana.

„Nema dovoljno sluha da se to oprema, da se napravi neki sadržaj koji bi bio sigurno imidž Župe. To je jako važno da mi imamo šta da pokažemo svetu, pa bi svet došao ovde“, ističe Sava Nikolić Poljanski iz sela Raklja.

„Jedna od mojih ideja je bila još 2005. godine da se sve te poljane, poput Sirogojna premeste na jedno mesto“, objašnjava Milorad Minić, vinar iz Tržca.

Blaga klima oblikovala je ove ljude i njihove sezonske naseobine tokom berbe grožđa. Najveća poljana je Pokrp sa oko sto kuća, a po arhitektonskom stilu izdvajaju se Crvena jabuka, Kruševica i Ježevica na padinama Kopaonika, Željina i Goča.

„To je bila živa poljana. Tu grožđa koliko hoćete i tu je ta autohtona sorta Prokupac. Tu se spavalo, jelo, spremalo se. Tu su imali lonci, zemljani, kuvalo se, a vinograd je po dvaput-triput kopan i plevljen. Znači, uglavnom se tu dođe sedam-osam ili 10 dana. Kada se završi posao ide se kući“, priča Dragomir Azdejković sa poljane Ježevica.

U svakoj poljani zbijene su kuće sa uskim sokacima i centralnim trgom. Vinski podrumi građeni su od kamena, a kuće iznad od blata, drveta i nepečene cigle.

„Uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije koje je prepoznalo značaj te naše priče, u Beogradu ćemo otvoriti izložbu Župske poljane, blago koje nestaje, jer smatramo da je ovo pravo blago i koje će, bojim se, ako ne odreagujemo uskoro, u narednoj deceniji u potpunosti nestati“, naglasio je Ivan Brborić, direktor Zavičajnog muzeja u Aleksandrovcu.

Želja svih Župljana, ali i brojnih turista je da se obnove poljane u kojima su nekada živeli ljudi, a stanovalo vino.