Ostvarila je snove, ali i dalje snuje

San da ima umetničku radionicu ostvarila je pre deceniju, ali i dalje snuje. I to skoro svakodnevno, pripremajući osnovu za tkanje. Ručni rad i tradicionalni motivi su ono na šta je Marija Ivanković Jurišić iz Šapca najponosnija u svom poslu.

„Zamislila sam da negujem stare zanate i da to bude osnovni princip kojim će se ova radionica baviti. Da koristimo prirodne materijale za izradu modela, to je nešto što se apsolutno nije promenilo od samog početka“, ističe Marija.

A kada se seti početka, kaže da tada za pokretanje posla nije bilo potrebno mnogo novca, već smelosti da se upusti u preduzetničke vode.

„Bilo je dovoljno da imam jedan razboj, da imam neku količinu materijala za početak, da iznajmim lokal, jer sam tako krenula i od početka sam želela da bude vidljivo i da ustvari rešim i tu prodaju i pristustvo na tržištu. Mislim da je tu bilo dovoljno oko 2.000 evra za početak. U tom smislu se danas nije mnogo stvari promenilo“, objašnjava preduzetnica.

Ono što se promenilo jeste ulaganje u reklamiranje. Naročito na društvenim mrežama, bez kojih ste nevidljivi, ističe Marija. A ona je još kao početnica postala vidljiva. Za svoj rad dobila je nekoliko priznanja.

Ipak, kako kaže, najdraže joj je prvo – Cvet uspeha za ženu zmaja u kategoriji Samozapošljavanje, jer je tada usposlila sebe, majku, ali i ostale žene. Danas u njenoj radionici u zavisnosti od potrebe posla radi i do 15 žena.

Njihov dan započinje pripremom osnove za tkanje, kada procenjuju koliko materijala je potrebno, što ujedno predstavlja i najzahtevniji deo posla. Mašta je ovde bitna, ali je i strpljenje i te kako potrebno.

„Onda se pristupa procesu uvlačenja boje u sam razboj i to se sve radi ručno. Ovo snovanje je sada negde i ubrzano u smislu da se može raditi poluautomatski, mi čak imamo i jedan razboj na kojem tako snujemo osnovu, jer je to najteži deo posla, uvođenje osnove u razboj se radi ručno i samo tkanje koje se takođe radi ručno“, objašnjava Marija i dodaje da je za jedan šal potrebno i do tri dana rada.

Upravo vreme i materijali koji se ulože u izradu garantuju i vreme nošenja, tvrdi Marija koja se zalaže za princip održive mode. Zato apeluje na žene da se ne zatrpavaju odećom, već da pažljivo biraju garderobu, koja će trajati više sezona.

„Mi smo ovde u jednom trenutku sakupile svu našu staru odeću i isekle, pripremile je za tkanje baš onako kako su nekada radile naše bake i tom tehnikom tkanja krpare napravile različite teksture i tako su nastali mantili, kaputi, jaknica, haljina“, seća se preduzetnica.

I nisu se dugo zadržale u radionici. Uspela je u tome da njene tradicionalne komade na moderan način ponesu brojne žene.