Može li promaja da ubije?

Ne vidimo je, ali je osetimo. Uvek napada s leđa i zato kažu da je opasnija od svakog neprijatelja. Može da vas ubije, a da ni ne izađete iz kuće. Da je žensko to ste već shvatili, a evo i njenog imena: Promaja!

„Opasna je zato što se ukočiš, nije svejedno, imaš bolove u vratu, u kičmi, imao sam tih problema, jer radim u pekari. Tamo je toplota velika, napravimo promaju i onda bude problema posle. Takođe promaja ne valja ni za testo, jer ga brzo suši“, objašnjava jedan beogradski pekar, dok čeka red kod lekara. U Domu zdravlja ima onih koji veruju da od promaje bole glava i oči, ali i onih za koje promaja ne postoji.

Ne postoje ni naučni dokazi da promaja može biti krivac što ste završili u lekarskoj ordinaciji. Ipak, u toj istoj ordinaciji doktori neće negirati da postoje situacije koje mogu biti rizične ukoliko se nađete na liniji strujanja vazduha.

„U osnovi tog lošeg dejstva promaje je naglo pothlađivanje određene regije sa smanjenjem cirkulacije u toj regiji, tako da će promaja najveći efekat imati kada su velike temperaturne razlike između samog tela i okoline u kojoj se samo telo nalazi. Vlaga je jedan od doprinosećih faktora da to dejstvo promaje bude izraženije“, ističe dr Mirjana Miladinović iz Doma zdravlja Palilula.

Koliko će tegobe biti izražene zavisi od otpornosti organizma. Neko može da prođe bez posledica dok se kod onih osetljivijih može da se zakomplikuje situacija.

„Takođe promaja može dovesti odnosno potpomoći i zapaljenju uva, zapaljenju sinusa, izazvati prehladu“, kaže dr Miladinović.

Ipak, nakon bliskog susreta sa promajom, pacijenti se najčešće žale na ukočenost, bolove u leđima, ali i glavobolju. Ove tegobe neretko pokušavaju da otklone kod fizioterapeuta.

„Često misle da će da se ukoče, vrat, donji deo leđa i da će da se jave bolovi. U principu to su druge stvari, to uglavnom bude cervikalni i lumbalni sindrom, zbog koga oni dođu kod lekara. Ono što može da izazove promaja jeste to da ako sa mokrom kosom izađemo napolje i budemo izloženi intenzivnom strujanju vazduha, tada može da se javi trigeminalna neuralgija. To je živac na licu i to se reflektuje jakom glavoboljom“, objašnjava Ljubica Jovanović, viši fizioterapeut u Opštoj bolnici „Atlas“.

Lek za to postoji, pa tako doktori propisuju analgetike i antireumatike, koji će oterati posledice promaje. Ono što ne mogu da oteraju je strah. Viševekovni, jer, kako tvrde etnolozi, promaja je pojava poznata i našim davnim precima, koji su verovali da zlo stanuje izvan kuće i da ga otvaranjem vrata i prozora samo prizivamo.

„U staroj gradnji u tradicionalnoj arhitekturi, kuće su imale naspramna vrata, dakle dvoja vrata, jedna na koja se ulazi i jedna na koja se izlazi. Obično se govorilo da se na ona druga vrata iznosi pokojnik ili se govorilo da ako naiđe neka nevolja, lakše se može pobeći kroz baštu. Pre bi bilo ovo prvo, da se iznosio pokojnik, ali i taj strah od nepoznatog, od smrti, zapravo je regulisao i ponašanje“, objašnjava etnolog prof. dr Vesna Marjanović.

Iako pojedini promaju poistovećuju sa smrću, jedno je sigurno – do tog stanja vas ne može dovesti.

Nemojte se plašiti da ćete završiti na fizioterapeutskom stolu, jer ako je verovati našim sagovornicima strah od promaje je neopravdan. Iako to mnogima čudno zvuči, uključujući i nas, promaja ne može da „ubije“, kako kažu. I zato smo dok smo snimali ovaj prilog sve vreme bili smo na promaji, a šta je prava istina najbolje ćete znati sledeće nedelje u isto vreme ne budete čitali naš tekst.