Nosite sebe na reveru

Po struci je molekularni biolog. Ali kad se Marini završi radno vreme, ona pravi broševe. I to ne bilo kakve, već personalizovani broševe koji liče na vas.

„Došla sam na ideju jer je moja sestra lekar na pedijatriji, pa sam mislila da bi njoj bilo zanimljivo da ima na mantilu nekoga ko liči na nju, da ima njenu frizuru, boju očiju, odnosno da bi to moglo da bude zanimljivo njenim malim pacijentima. Ispostavilo se da je zanimljivo i koleginicama i medicinskim sestrama, pa su onda i učiteljice počele da naručuju, vaspitačice pa se proširio prosto taj neki krug ljudi kojima je to bilo interesantno“, objašnjava Marina.

Pravi ih od eva pene, žice i drvca na koje lepi trake, perlice i cirkone. Ovaj hobi dobro je došao kao poklon, pošto kao majka dvoje dece, redovno ide na rođendane. A onda je hobi premašio rođendane, jer su počele da stižu porudžbine.

„Pošalju fotografiju, ja tu vidim neke osnovne karatkeristike – dužinu i boju kose, da li ima naočare. Onda se dogovorim za detalje – koja je boja haljinice da li hoće još neke detalje u smislu cirkona, cvetića... da li hoće natpis ćirilicom ili latinicom“, objašnjava Marina.

Jedan broš pravi oko tri sata, u zavisnosti od detalja. Svaki put pomaže joj stariji sin Luka.

„Obično odmah na početku kažem koja su ograničenja – i moja, a i samog materijala kojim radim, ali ljudi nisu svesni veličine, da je to brošić desetak centimetara sa sve nogicama pa onda traže na onom džepčiću, koji je tri, četiri milimetara, da se napiše profesor, doktor taj i taj što je nemoguće. Može jedno slovo da stane eventualno. Bilo je i narudžbina da je neko tražio ispod mantila da ima kariranu košulju određenih boja, pa preko prsluk, pa onda mantil“, priseća se Marina.

Poručuju ih mnogi. Za sada ima posla i iako joj ide dobro, a zarada doprinosi kućnom budžetu, Marina kaže da, za sada, namerava da pravljenje broševa i dalje bude hobi.